Junaci iz stvarnog života

Mnogo je neverovatnih ljudskih priča koje režiseri uzimaju kao osnovu za filmove koji kasnije postaju poznati u celom svetu. Koja je tajna uspeha takvih filmova? Ako izuzmemo sjajne glumačke kreacije, autentičnost priče i njena životna snaga sigurno su najzaslužniji za toliku popularnost.

Mnogi se sećaju istinski briljantne kreacije Leonarda Dikaprija u čuvenom filmu „Vuk sa Vol strita” iz 2013. godine u kojem je glumac dočarao lik pravog „vuka sa Vol strita” Džordana Belforta. Životni put ovog brokera inspirisao je Martina Skorsezea da snimi film koji je nominovan za Oskara. Film prati životnu priču Belforta koji je zbog svojih mešetarenja na kraju 22 meseca proveo u zatvoru. Džordan Belfort je sada na slobodi, piše knjige i, da ironija bude veća, drži motivacione govore u kojima daje savete kako postići finansijski uspeh.

I radnja filma „U potrazi za srećom”, u kojem je Vil Smit dokazao kritičarima da je ozbiljan glumac, zasnovana je na istinitoj priči. Vil Smit tumači Krisa Gardnera koji se godinu dana borio da stane na noge nakon što je postao beskućnik i ostao sam sa sinom. Čovek po čijem životu je snimljen ovaj film sada živi u Viskonsinu, pobedio je siromaštvo, postao milioner i povremeno nastupa kao motivacioni govornik.

Američki biografski film iz 2015. godine „Kraljica pustinje” zasnovan je na životu Gertrude Bel, britanske književnice, arheologa, špijunke i avanturistkinje, koja je na početku 20. veka istraživala Bliski istok i koja je snažno uticala na ucrtavanje državnih granica na tim prostorima nakon Prvog svetskog rata. Ova neverovatna dama, u saradnji sa Lorensom od Arabije, odigrala je vodeću ulogu i u obezbeđivanju veze islama sa prosvetljenim zapadom. Zahvaljujući osećaju za kartografiju i odličnom poznavanju istorije, Gertruda se smatra špijunom Britanske imperije. Film je režirao nemački reditelj Verner Hercog koji je napisao i scenario. Glavna uloga poverena je Nikol Kidman koja je odlično dočarala lik Gertrude Bel.

Filmska priča koju kao reditelj potpisuje Klint Istvud i koja je dobila čak šest nominacija za Oskara, „Snajperista” takođe je zasnovana na istinitom događaju. Film prati život Krisa Kajla koji je postao najsmrtonosniji strelac u američkoj vojnoj istoriji. U svoju „listu smrti” Kajl, kojeg tumači Bredli Kuper, ubeležio je 255 ubistava tokom rata u Iraku od kojih je 160 zvanično potvrdilo američko Ministarstvo odbrane. Poslat u Irak kako bi štitio svoje saborce, Kris Kajl je dobio nadimak Legenda, a postao je nadaleko poznat i sa neprijateljske strane, pa mu je ucenjena glava. Uprkos životnoj opasnosti i porodici, koja je strepela za njega kod kuće, Kris je odradio četiri misije u Iraku sledeći moto američkih marinaca „ne ostavljaj ni jednog čoveka iza sebe”. Ali, nakon što se vratio kući, Kris je shvatio da se radi o ratu u kome ne može da pobedi. Poginuo je u 36. godini, daleko od ratišta. Ubijen je na jednom strelištu u Teksasu.

Zgodna žena Džulija Roberts sjajno je oslikala živote dve junakinje koje postoje u stvarnom životu. Jedna je Erin Brokovič, aktivistkinja, borac za ekološki čistu životnu sredinu i samohrana majka troje dece, čiju je priču ispričala u istoimenom filmu. Druga je Elizabet Gilbert, poznata američka književnica, koju je oslikala u filmu „Jedi, moli, voli”. Film govori o vrtoglavoj karijeri jedne slobodne autorke kao i o njenom privatnom životu.

Ko još nije čuo za film „Đavo nosi Pradu” u kojoj je Meril Strip na njoj svojstven način, briljantno, tumačila lik čuvene Ane Vintur, urednice modnog časopisa „Vog”.

Jedna od ikona svetske književnosti svakako je američka autorka Virdžinija Vulf. Da u 59. godina nije izvršila samoubistvo ko zna kakva bi dela još ostavila iza sebe. Na nesreću, mentalna bolest u koju je nesrećna žena periodično upadala, učinila je svoje, a svu tragiku ove talentovane žene sjajno je prikazala Nikol Kidman u filmu „Sati”.

Sicilijanskog mafijaša Karla Gambina tumačila su dva velika glumca – Marlon Brando i Robert de Niro. Nije teško pogoditi da je reč o kultnom filmu „Kum”, prvi i drugi deo.

Da su psi simbol nesebične ljubavi i predanosti znaju svi, a filmska posveta jednom takvom četvoronožnom prijatelju oličena je u delu „Hačiko”. U Japanu je stvarno postojao pas akita sa ovim imenom koji je obožavao svog gospodara i nakon njegove iznenadne smrti nastavio da dolazi pred železnički stanicu iščekujući povratak gospodara koji je kao univerzitetski profesor predavao u drugom gradu. Svog gazdu je čekao dugih devet godina nadajući se da će iz jednog iz vozova izaći čovek kojeg je toliko voleo. Prolaznici i osoblje stanice su ga hranili, a priča je bila toliko potresna da su nakon njegove smrti Hačiku podigli spomenik, ali i snimili nekoliko filmova. U poslednjem od njih ulogu gazde tumačio je Ričard Gir dok su čak tri akite „tumačile” Hačika.

Pravi filmski podvig postigli su Lajla, Čiko i Forest.