Može li „Trampov savez" do pobede

Najdžel Faraž je britanskom premijeru darovao preuranjeni „božićni poklon” koji bi mogao da mu pomogne da na izborima 12. decembra osvoji većinu u parlamentu, ali možda ga na kraju skupo košta.

Odluku lidera partije Bregzit da se ne kandiduje u izbornim jedinicama gde su torijevci pobedili na izborima 2017. kako se ne bi delili glasovi pristalica bregzita, koji nazivaju i pakt o nenapadanju, Boris Džonson je pozdravio kao priznanje da samo konzervativci mogu da završe posao oko izlaska Velike Britanije iz EU.

Ali, nisu svi oduševljeni ovakvim političkim zaokretom „kralja evroskeptika” koji je do pre desetak dana oštro kritikovao Džonsonov sporazum o bregzitu, nazivajući ga „lošim, starim ugovorom” kojim će Britanija biti vezana za EU godinama dok se budu vodili pregovori o budućim odnosima.

Predsedavajući Konzervativne stranke Džejms Kleverli upozorava da ovakav plan partije Bregzit u sebi krije i potencijalnu opasnost za torijevce. Kleverli smatra da bi ovakva Faražova odluka mogla da dovede i do rasipanja konzervativnih glasova na ciljnim biračkim mestima, što bi moglo da rezultira pobedom kandidata koji su frustrirani bregzitom.

Lider britanskih laburista Džeremi Korbin kritikovao je ovakvu odluku lidera partije Bregzit, koji je na „Tviteru” napisao kako je na Faražovu odluku uticao nedavni poziv predsednika SAD Donalda Trampa da sklopi savez s Džonsonom. Korbin je takav Faražov potez nazvao „Trampovim savezom” koji će omogućiti američkim farmaceutskim kompanijama da se uguraju u britanski državni zdravstveni sistem.

„Pre nedelju dana Donald Tramp je rekao Najdželu Faražu da sklopi pakt s Borisom Džonsonom. Danas se Trampu ispunila želja”, naveo je lider britanske opozicije.

Politički analitičar Piter Barns za Bi-Bi-Si kaže da, ukoliko torijevci hoće da kontrolišu budući saziv parlamenta, moraju da osvoje više poslaničkih mesta od sadašnjih 317. Prema procenama, konzervativci imaju šanse da pobede na 59 od 100 biračkih mesta koje drže laburisti i na kojima su birači na referendumu podržali izlazak zemlje iz EU. Ako je strategija konzervativaca da pridobiju glasače koji su za bregzit, onda je bolje kampanju voditi bez stranke Najdžela Faraža, smatra Barns.

Najnovija predizborna anketa Aj-Si-Ema koju prenosi Rojters pokazuje da je podrška torijevcima porasla za jedan poen i sada iznosi 39 odsto u odnosu na 31 procenat, koliko imaju laburisti. Po ovom istraživanju, liberalne demokrate mogu da računaju na 15 odsto glasova, a partija Bregzit na osam.

Uprkos tome što Boris Džonson vodi u predizbornim anketama, oko 46 miliona građana s pravom glasa u Velikoj Britaniji u pravoj je konfuziji kada su u pitanju izbori. Na pitanje uticajnog istraživačkog centra „Jugov” upućeno građanima kako se osećaju uoči izbora, samo jedan odsto ispitanika je reklo ponosno, pet odsto je poručilo da su uzbuđeni, a samo sedam procenata da su oduševljeni. Ali ono što upozorava jeste da je četvrtina ispitanika rekla da su uplašeni, 15 odsto da su ljuti i 14 procenata zbunjeni.

U predizbornu kampanju na Ostrvu se posredno uključila i bivša američka državna sekretarka Hilari Klinton kritikujući vladu Borisa Džonsona što je objavljivanje parlamentarnog izveštaja o ruskom mešanju na referendumu o bregzitu ostavila za posle izbora. Kandidatkinja demokrata na predsedničkim izborima 2016. godine je za „Gardijan” rekla da je takva odluka štetna, neobjašnjiva i sramna.

„Neverovatno je iznenađujuće i neprihvatljivo da postoji izveštaj o ruskom uticaju i da vaša vlada neće da ga objavi. Svaki građanin zaslužuje da vidi taj izveštaj pre nego što izađe da glasa. Nema sumnje, to znamo na primeru SAD, a videli smo to i u Evropi, da je Rusija odlučna u pokušaju da oblikuje politiku zapadnih demokratija”, kaže Klintonova.