Dovedi prijatelja, za kamatu ne pitaj

Promenite banku, daćemo vam 2.000 dinara, dovedite prijatelja – daćemo vam 3.000 dinara. Ovako u poslednje vreme izgledaju oglasi banaka. Ništa sporno, svako se za klijente bori onako kako smatra da će postići najbolji efekat. Samo je neobično što su banke u privlačenju klijenata malo zagubile osnovnu informaciju koja klijente zanima. A to je kolika je, na primer, kamata za sigurno najtraženiji njihov proizvod, a to je gotovinski ili refinansirajući dinarski kredit. Na sajtovima se sve informacije nude pre te. Prvo izlazi kreditni kalkulator da se izračuna rata, pa onda slede informacije da nema troška obrade kredita, menica, Kreditnog biroa, pa kažu – pošalji zahtev. A ko želi da sazna cenu tog proizvoda, mora da „klikće” tamo-vamo.

Preterano je tvrditi da banke na taj način skrivaju informaciju da su kamate na pozajmice kod nas i dalje prilično visoke. Jeste da sa su mnogo niže nego pre nekoliko godina, ali su ipak više nego u okruženju, uprkos tome što je inflacija i kod nas rekordno niska i praktično nepostojeća. Za keš i refinansirajuće kredite u proseku su samo malo niže od deset odsto, pokazuju podaci Narodne banke, ali za jednokratna zaduženja od jedne godine mogu se dobiti pozajmice po ceni od 6,5 odsto godišnje. Duži rok otplate povećava cenu kredita, pa u slučaju fiksne kamate ide i do 12, pa i 15 odsto godišnje, kada klijent nema račun u toj banci, što ga verovatno tera da uzme dve ili tri hiljade dinara s početka priče i napusti staru banku.

Pre nekoliko dana Narodna banka Srbije (NBS) smanjila je referentnu kamatu na 2,25 odsto, čime je poslat signal da cena novca može da bude niža. To je najniži nivo ove kamate u režimu ciljane inflacije, a od jula čak treće smanjenje za ukupno 0,5 odsto. Belibor, kamata po kojoj banke trguju među sobom i koja je ukalkulisana u promenljivu kamatu gotovinskih zajmova, takođe je snižena. Šestomesečni belibor je 1,95 odsto, a tromesečni 1,74 odsto. Za one koju su ugovorili promenljivu kamatu to je svakako dobra vest, jer im je rata niža.

Na to što banke klijente ne mame niskom kamatom, već im prvo nude da izračunaju ratu, Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da se one prema klijentima ponašaju malo uvredljivo, kao da nemaju posla sa obrazovanim ljudima koji im neće postaviti pravo pitanje, a to je – koliko to košta.

– Kao da klijentu nije poenta cena tog proizvoda, kao uostalom i svakog drugog. Pritom, kod kredita nema poređenja odnosa cene i kvaliteta. U kvalitetu nema razlike, samo se gleda cena, koliko para dobijaš, a koliko vraćaš – kaže Grubišić.

Pošto se inflacija stalno snižava postojaće pritisak na dalje obaranje cene novca, a banke će to činiti ako za to budu imale prostora, smatra on.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da su pale kamate na sve druge zajmove, sem gotovinskih. Na stambene, investicione, auto kredite, sve one koji su indeksirani u evrima.

– Dohoci su niski i zaduživanje je posledica iznudice. Keš krediti se odobravaju bez posebnih procedura, što nosi rizik koji se i naplaćuje – kaže Arsić.

Prema izveštaju NBS za drugi kvartal, koji je poslednji objavljen, krediti vezani za evro su nominalno jeftiniji. Prosečna kamatna stopa na kredite vezane za evro u junu je iznosila 3,3 odsto. Presudni uticaj su svakako imali stambeni krediti koji su dominantno evro indeksirani i kod kojih je prosečna kamatna stopa iznosila svega 2,75 odsto. Kamatna stopa na potrošačke kredite u evrima iznosila je u proseku 4,7 odsto. Kamatna stopa na dinarske kredite na kraju juna pala je na 9,75 odsto.