U Nemačkoj velika nestašica lekova

„Trenutno nemamo”, to je ono što nemački pacijenti sve češće čuju u apoteci. Već mesecima postoje problemi u isporuci lekova, naročito onih protiv bolova, visokog pritiska, astme, kao i antibiotika.

Učestale poteškoće u snabdevanju lekovima koji se najviše traže sve je veći problem za nemačke apoteke i pacijente, a sa njim se već mesecima susreće 90 odsto apoteka.

„Trajni problem je nestašica lekova za štitnu žlezdu, protiv gihta ili bolova, kao što je Ibuprofen”, kaže Matijas Arnold, potpredsednik udruženja lekara ABDA i dodaje: „Nestašice su proteklih godina postale sve češće”.

Pod nestašicom se podrazumeva kada nekog leka nema u prodaji više od dve nedelje ili je potražnja za njim znatno veća nego što je bilo planirano, piše Dojče vele, a prenosi Jutarnji list.

Iz Saveznog instituta za lekove i medicinske proizvode upozoravaju da se u Nemačkoj ne radi o pravim nestašicama nego da je reč o problemima u isporuci. Jer, kako kažu, za svaki lek postoji zamena i ona je u skoro svim slučajevima dostupna.

No to nije uvek rešenje, upozorava Arnold:

„To nisu lekovi na koje su pacijenti navikli i možda ih ne mogu dobro podneti”.

Brojni su uzroci tih nestašica, ali jedan od najvećih je sigurno pritisak na farmaceutsku industriju: od njih se traže sve jeftiniji lekovi. Zato ona proizvodnju prebacuje u zemlje sa niskom cenom rada, pre svega u Kinu i Indiju. Tamo se proizvodnja koncentriše na manji broj pogona pa ako se u nekom od njih pojave problemi to za posledicu ima zastoj u isporuci.

Prete li ozbiljne posledice po zdravlje nemačkih pacijenata? Savezni institut za lekove i medicinske proizvode smatra da nema razloga za paniku jer ako pojedinog leka nema u jednoj apoteci moguće je da ćete ga naći u drugoj. Pravi problemi sa snabdevanjem nastaju vrlo retko, kažu u Saveznom institutu.

No apotekari ne dele njihov optimizam. Oni zato od traže preduzimanje potrebnih koraka kako bi se ubuduće izbegli problemi sa snabdevanjem. Tome bi, prema njihovom mišljenju, pomoglo kada bi vlada posebnim merama podsticala farmaceutsku industriju da više proizvodi u Evropi. Oni kritikuju i ugovore između farmaceutskih kompanija i zdravstvenog osiguranja kojima se dogovaraju popusti na lekove.

Matijas Arnold vidi još jedno rešenje problema: zabranu izvoza lekova nužnih za preživljavanje pacijenata kod kojih češće vlada nestašica. Naime, lekovi iz Nemačke često se izvoze u Veliku Britaniju ili Švedsku jer proizvođači tamo na njima više zarađuju.

„Problem je to što su cene lekova regulisane, ali je trgovina njima slobodna”, zaključuje Arnold.