I toalet ima svoj dan

Možete da uđete ili ne u autobus, odete na posao ili ne odete, posetite lekara ili izbegnete ordinaciju – stvar je izbora. Ali postoji jedno mesto gde čak i „car ide peške”. Toalet.

U čast ove prostorije ustanovljen je i svetski dan i obeležen je juče.

I dok neki gradovi, poput španskog mesta El Vendrel, postavljaju javne toalete za kučiće, mnogi i dalje kubure s nedostatkom javnih ve-cea. Situacija nije mnogo bolja ni u našoj prestonici. U gradu ima 20 javnih toaleta i uglavnom su svi obnovljeni, a postavljeni su čak i neki pokretni. Besplatni su i u najvećem broju nalaze se u centru. Zbog toga i nije neki veliki problem ako čoveka tu nužda natera, ali ako malo odmakne od najuže gradske zone, suočava se sa problemom. Javnih toaleta nema, a nema ni pokretnih.

Zbog toga bi postavljanje pokretnih ve-cea, koji imaju sistem da se sami čiste, na šetalištima, u perifernim delovima, okretnicama autobusa, bio pun pogodak. I za mnoge olakšanje.

U ovoj problematici izgleda nismo usamljeni. Prema podacima Ujedinjenih nacija iz 2016. godine, oko 2,4 milijarde ljudi širom sveta nema pristup toaletima. Primera radi, u megapolisu kakav je Njujork prvi automatski javni ve-ce u Medison skver parku otvoren je 2007. godine.

Prve šolje koristile su još u Kini. U carskoj grobnici u okrugu Šangću arheolozi su otkrili šolju sa naslonom staru više od 2.000 godina. Neka vrsta dasaka za ve-ce postojala je i u Egiptu. Tehniku su razradili i Rimljani koji su gradili zajedničke toalete iznad potoka. U feudalnoj Evropi bogataši su imali toalete na visini, u kulama, a u to doba koristio se i čuveni nokšir. Prvi toalet sa tekućom vodom bio je izgrađen za Elizabetu Prvu. Dizajnirao ga je ser Džon Harington.