Vojnopenzionerska elita

Brojni štampani i elektronski mediji izveštavaju ovih dana o elitama koje bitišu u okviru postojećih političkih stranaka, državnih i društvenih institucija, raznih udruženja, klubova... Nažalost, i pored postojanja desetak vojnopenzionerskih udruženja, javnost ostade uskraćena za informacije o njihovim elitama. A te elite su, istini za volju, znatno brojnije i sa stanovišta intelektualnih i civilizacijskih kvaliteta superiornije od mnogih parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka.

Kad se govori o intelektualnim kvalitetima vojnopenzionerske elite, reč je ponajpre o čelnicima vojnih penzionerskih udruženja koji se, gotovo svakodnevno, obraćaju svom plebsu razvrstanom u desetak razjedinjenih organizacija. Vanelitni sastav je, inače, odavno oguglao na mudrovanja svojih elitnih predstavnika sazdanih u liku predsednika vojnopenzionerskih organizacija i njihovih kamarila u vidu komisija, glavnih, upravnih i inih odbora.

U neprikosnovenu elitu vojnopenzionerske populacije svrstavaju se, pored ostalih, i oni koji, suprotno statutu svog udruženja, najneposrednije sarađuju sa vladajućom državnom, odnosno vlastodržačkom elitom. Drugi, opet, otvoreno podržavaju partije, stranke i pokrete opozicionog opredeljenja.

Ulagujući se vlastodršcima, prvonavedenim vojnopenzionerskim elitistima ne pada na pamet da im, i kada za to postoje jaki razlozi, izgovore bilo koju ružnu, odnosno kritičku reč. Odbijaju učešće u protestima koje organizuju ostala vojnopenzionerska udruženja, civilni penzioneri i sindikalne organizacije. I sve to uz očigledno nesaglasje sa većinskim delom sveukupne vojnopenzionerske populacije. Ispraznim, najčešće lažnim obećanjima da će radikalnim potezima, koje godinama iznose, krenuti u borbu za ostvarenje neostvarenih prava obespravljenih vojnih penzionera, godinama opstaju na rukovodećim mestima.

Time se posebno karakteriše takozvano reprezentativno udruženje vojnih penzionera kome je pridružen Klub penzionisanih generala i admirala. Simptomatično je, pri tome, da se među članovima tog kluba nalaze imena bivših načelnika Generalštaba Vojske SRJ, odnosno Vojske Srbije i Crne Gore i Vojske Srbije, kao i bivši pomoćnici ministra odbrane. Svi do jednog su se tokom aktivne službe veoma često oglašavali u medijima, da bi posle odlaska u penziju jednostavno zamukli.

Opoziciono nastrojena vojnopenzionerska elita otvoreno flertuje sa elitom opozicionih stranaka, ne ustručavajući se da javno učestvuje u skupovima i protestima koje organizuju protivnici vladajuće koalicije. Ne propuštaju, takođe, priliku da kroz medije naklonjene opozicionoj eliti aktivno učestvuju u blaćenju pripadnika vladajuće elite.

Imajući u vidu probleme s kojima se suočavaju vojni penzioneri u vezi sa nezakonitim i neustavnim zakonskim odredbama donetim na njihovu štetu, nikako se ne smeju prenebregnuti zahtevi koji dopiru iz najmasovnijeg, vanelitnog, dela vojnopenzionerske populacije. A jedan od trenutno najaktuelnijih zahteva odnosi se na neophodnost ujedinjenja svih postojećih organizacionih oblika vojnopenzionerskih udruženja, bez dosadašnjih doživotnih čelnika.

Pukovnik u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista