Neosetljivost na insulin

Što smo stariji, veća je verovatnoća za insulinsku rezistenciju. Hipertenzija i povećane vrednosti holesterola i triglicerida takođe su faktori rizika. Insulinska rezistencija ide podruku i sa drugim medicinskim stanjima, kao što su masna jetra i arterioskleroza. Takođe, faktor rizika je i genetika, ali to je nešto na šta ne možemo uticati.

Insulin je hormon koji luči pankreas. Uloga insulina jeste da omogući ćelijama organizma da metabolišu glukozu (šećer). Kod osoba kod kojih je dijagnostifikovana insulinska rezistencija, pankreas proizvodi insulin u normalnoj meri, ali se on ne može upotrebiti na efikasan način. Ćelije u dovoljnoj meri ne apsorbuju glukozu, pa se ona akumulira u krvi. Organizam (čitaj: pankreas) na ovo stanje reaguje tako što proizvodi još više insulina, pa tako dolazi do hiperinsulinemije. Insulinska rezistencija je, dakle, neosetljivost na insulin i ne treba je mešati sa dijabetesom.

Insulinska rezistencija povećava verovatnoću za razvoj dijabetesa tipa 2. Kod insulinske rezistencije nivo šećera u krvi viši je od normalnog, ali nije toliko visok kao kod obolelih od dijabetesa. Insulinska rezistencija ne mora da dovede do dijabetesa ukoliko smanjite verovatnoću za njegov razvoj. U tom smislu povećajte fizičku aktivnost, redukujte preteranu telesnu težinu i hranite se zdravije.

Nisu samo gojazne osobe neosetljive na insulin. Glavni faktori rizika pored BMI koji je veći od 25 jesu fizička neaktivnost i ishrana kojom dominiraju rafinisani ugljeni hidrati (peciva, beli hleb, testenine, krompir, gazirani napici, industrijski proizvodi sa šećerom itd.). Ako u obzir uzmemo nepravilnu ishranu, sve nabrojano zahteva da pankreas luči znatne količine insulina. Što se više proizvodi insulina, sve je manji odgovor tela na njega.

Otpornost na insulin u ranoj fazi uglavnom ne izaziva uočljive simptome. Tako možete biti nesvesni svoje bolesti godinama, naročito ako ne proveravate nivo šećera u krvi. Simptomi nakon te početne faze budu vidljivi ako imate:

– gojaznost, BMI > 25 naročito ukoliko je raspoređena na stomaku, grudima i u trupu

– pospanost, naročito posle obroka

– hroničan umor i nedostatak snage uprkos obilnim obrocima u toku dana

– nedostatak koncentracije, letargija, depresija

– zavisnost od slatkiša i zaslađenih pića

– lako dobijanje na težini, a slaba ili nikakva mogućnost mršavljenja kada je osoba na dijeti

Naravno, analiza krvi na glukozu je najbolji način da proverite da li imate otpornost na insulin. Svakako posetite vašeg izabranog lekara ukoliko posumnjate na insulinsku rezistenciju.

Istraživanjima je utvrđeno da ukoliko ste imali BMI > 25 i smršate za desetinu svoje težine (na primer sa 100 na 90 kg) prepolovili ste šansu za nastanak insulinske rezistencije i dijabetesa tip 2.

Pravi program ishrane svakako može da vam pomogne, a obroci treba da budu zdravi, uravnoteženi i blagovremeni. Nema preskakanja obroka i prežderavanja, a obavezno treba uvrstiti i svakodnevnu fizičku aktivnost. Realno sagledajte svoje mogućnosti i ciljeve i sprovodite ih tako da vam ceo proces bude održiv.

Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com