Tragikomična nejednakost svakodnevice

Srpskom premijerom „Parazita” južnokorejskog autora Bong Jon Hoa, dobitnika „Zlatne palme” na 72. Kanskom festivalu, sutra u 19 sati u beogradskoj Kombank dvorani, svečano počinje 25. Festival autorskog filma, popularni FAF.

Bong Jon Ho je autor filmova koje poznaje i publika u Srbiji, među kojima su: „Psi koji laju ne ujedaju” (2000), sada već kultni „Uspomene na ubistvo” (2003), „Domaćin” (2006), „Majka” (2009), „Snowpiercer” (2013) i „Ojka” (2017) koji je radio za „Netfliks”. U najnovijem, pobedničkom „Parazitu”, prema sopstvenom priznanju datom u intervjuu za „Politiku” odmah posle osvajanja „Zlatne palme”, ovaj intrigantan reditelj je rekao da je želeo da pokaže širu sliku savremenog društva, narastajuću polarizaciju i gotovo tragikomičnu nejednakost i naglasio da živimo u eri globalnog kapitalizma i nažalost nemamo drugu alternativu.

U njegovom filmu „Parazit” životni put porodice od četiri nezaposlena člana, sasvim je neizvestan. Oni ne mogu nikada postati kapitalisti osim ako im se ne dogodi kakav iznenadni višemilionski dobitak na lutriji, što je mogućnost gotovo ravna nuli. Ali im se, onako visprenim i okretnim, može desiti da pokažu kako bi se i u ulozi kapitalista lako snašli. I kroz takvu vrstu mogućnosti, kroz parazitski, višestruko međusobno korisni odnos da jednom drugom, dobrostojećom, mladom porodicom, Bong Jon Ho razvija intrigantnu i slojevitu ideju ovog žanrovski neodređenog, ali veoma okretnog filma, u kojem se porodična drama širi do krimi-priče, tragikomedije i trilera.

Publika ovogodišnjeg FAF-a, čiji je glavni program pun filmova koji zavređuju visoke ocene, do 30. novembra osim u Kombank dvorani i u Domu omladine, Dvorani Kulturnog centra, bioskopima: „Fontana”, „Vlada Divljan”, Art Kolarčeva zadužbina i „Dragan Nikolić” i Domu kulture Studentski grad, videće i najnovija dela Kena Louča, Marka Belokija, Kornelija Porubmojua, Elije Sulejmana, Pjetra Marčela...

Među najsnažnijim i društveno najangažovanijim je bez sumnje „Žao mi je što smo vas propustili” legendarnog Kena Louča. Naoko, još jedna obična i jednostavna filmska priča slavnog škotskog tandema Louč – Pol Laverti, koja se pretvara u pravu studiju položaja radničke klase u 21. veku u kojem moderne tehnologije imaju primat nad ljudima, a saosećanje, kolegijalnost ili kakva organizovana društvena pomoć ne postoje više čak ni kao obični pojmovi. Dinamičan, sjajno glumljen i vizuelno moderan Loučov film lako pronalazi put do srca gledalaca. Čitav današnji svet počiva na te četiri duše iz ovog filma. Na članovima obične i svakodnevnim preživljavanjem zauzete britanske radničke porodice iz Njukastla...

O filmovima Marka Belokija „Izdajnik”, Kornelija Porumbojua „Zviždači”, Pjetra Marčela „Martin Idn”, o nedavnom dobitniku „Zlatnog Aleksandra” za najbolji film na 60. Solunskom festivalu – „Vatra će doći” Olivera Lase iz španske Galicije, brazilskom „Bakarau” (noćna lasta) Klebera Mendonse File i Hulijana Dornelesa, na stranicama „Politike” biće više reči narednih dana. Za ovu priliku čitaocima stiže preporuka za gledanje ostvarenja „To mora biti raj” palestinskog scenariste i reditelja Elije Sulejmana.

U ovom filmu, koji je na 72. Kanu osvojio Specijalnu nagradu žirija i nagradu kritičarskog žirija Fipresci, Sulejman svoj dobro poznati palestinski mikrokosmos odvodi u neku vrstu šetnje po svetu. Prvo do Pariza, potom i do Njujorka, i na humoristički način pokazuje i dokazuje da je svugde isto. U onim ključnim stvarima po čoveka problemi su istovetni i u Nazaretu i u Parizu i u Njujorku, s tim što su u Njujorku svi naoružani radi samozaštite.

Duhovit i ironičan, ali ne i ciničan Sulejmanov film, opet sa veoma malo reči a sa mnogo „čitljivih” filmskih slika iz kojih je sve jasno, gledaoce i šarmira i osvaja i zamisli. U njemu je ovaj izvrsni scenarista i reditelj još jednom prisutan i kao glumac, u njegovoj novoj „basterkitonovskoj” glavnoj ulozi.

Devedeset filmova, 12 takmičara

Ovogodišnji FAF nudi 90 filmova od kojih se 12 takmiči za festivalski Gran pri, nagradu koja nosi ime Aleksandra Saše Petrovića. Osim glavnog programa pažnju tradicionalno privlači i paralelni program „Hrabri Balkan”, a kako naglašavaju festivalski čelnici ove godine akcenat se stavlja na mlade neafirmisane autore. U tom kontekstu biće predstavljeni i srpski filmovi „Asimetrija” Maše Nešković i „Moj jutarnji smeh” Marka Đorđevića u kojem se poslednji put pojavljuje nezaboravni glumac Nebojša Glogovac...