Migranti neće u kolektivne centre

Zbog nasilnog ulaska u napušteni vojni objekat u Balkanskoj 53 nedavno je privedeno šest migranata. Iako se ova zgrada, kako kažu u Ministarstvu odbrane, nalazi u master planu otuđenja nepokretnosti koje nisu neophodne za vojsku, i u nadležnosti je Republičke direkcije za imovinu, preduzete su dodatne mere da se ona zaštiti i osigura. Komšije međutim tvrde da su oko ovog objekta viđali mnogo više migranata nego što ih je privedeno. Ovo mesto bilo je, kako prenose mediji, dom za stotinak migranata, a susedi su često mogli da vide kako oni ovde lože vatru pa čak i da se međusobno prepiru i tuku.

Upad u ovu zgradu, međutim, nije prvi slučaj da migranti okupiraju neki beogradski objekat. Hangari u kojima su oni živeli gotovo dve godine raščišćeni su i danas se tu nalaze dolazni peroni BAS-a. Sa lica zemlje zbrisane su i napuštene zgrade Savamale gde su pronalazili utočište, a srušene su i barake na Kosančićevom vencu u kojima je pre tri godine u požaru povređen jedan od „stanara” – takođe migrant. Ali, ostalo je još mesta i zgrada u kojima se okupljaju i borave  ljudi koji ne idu u kolektivne centre, a mnoge od njih viđamo i u parku u blizini Ekonomskog fakulteta. Osim oko Autobuske stanice, ima ih i u Donjem i Gornjem gradu Beogradske tvrđave, a mnogi od njih „dom” su našli i s druge strane Save, pod svodovima Železničkog mosta.

– Migrante van centara naše ekipe svakodnevno broje na terenu. Na ulicama i u parkovima Beograda dnevno se može videti od 200 do 300 lica. Deo njih boravi po hostelima i u privatnom smeštaju, o čemu nemamo validne podatke – kažu iz Komesarijata za izbeglice i dodaju da na ulicama srećemo i ljude smeštene u Krnjači i Obrenovcu koji se u centru grada okupljaju zbog razmene informacija o nastavku svog putovanja ka Zapadnoj Evropi.
U gradu je najviše nevoljnika koji stižu iz Avganistana, Iraka, Irana, Sirije i Bangladeša. U većini su mladi muškarci, samci. Ovde su u tranzitu, zadržavaju se dan-dva i odlaze dalje, najčešće prema granicama sa Hrvatskom, Mađarskom, Bosnom i Hercegovinom, u koje pokušavaju da uđu. Tamo je, kažu, i najviše izbeglica koje su van centara.

– Migranti koji izbegavaju da budu smešteni u prihvatne centre rade to najčešće zato što ne žele da se registruju i daju svoje podatke, što je neophodno pri prijemu u bilo koji prihvatni centar. Oni žele što pre da idu dalje, a najčešće imaju i novca za to – objašnjavaju u Komesarijatu.

Radoš Đurović iz Centra za pomoć i zaštitu tražiocima azila tvrdi da ako kažemo da migranti „izbegavaju” kolektivni smeštaj – zanemarujemo pravu suštinu problema.

– Niko ne želi da bude napolju i na hladnom umesto na toplom i udobnom. Oni ne žele da odu u prihvatne centre jer ih Komesarijat nekada raspoređuje i nekoliko stotina kilometara dalje od mesta u kom su se prijavili. Niko od ljudi koji odavde hoće da idu za dva-tri dana ne želi da ga iz Beograda pošalju recimo u Sjenicu – ističe Đurović i dodaje da se u tranzitnim kampovima ljudi i ne registruju. Svakodnevno u prestonici je, kaže on, najmanje 400 izbeglica.

On ima i krupne zamerke na rad Komesarijata. Kruto i birokratski, smatra, ne može se upravljati migracijama. Uz to, ovoj instituciji nedostaje koordinacije u radu, ali i još stručnih ljudi sa iskustvom i znanjem u oblasti migracija.

– Kada su ranije migranti bili u parkovima oko stanice, bila je ista priča, da oni ne žele u kolektivni smešaj.

Krnjača je tad bila prepuna, a problem je rešen kada je otvoren kamp u Obrenovcu – podseća Đurović.

U Komesarijatu međutim dodaju da njihovi zaposleni, kao i ostali državni organi, svakodnevno obilaze lokacije u Beogradu, ali i u ostalim srpskim opštinama gde se okupljaju migranti. Pozivaju ih da uđu u centre u kojima je dovoljno mesta.

– Očekuje se da će znatan broj njih, kao i ranijih godina, sa prvim hladnim danima da uđe u prihvatne centre – kažu iz Komesarijata.

U centrima 3.484 migranta

U Beogradu postoje dva centra za migrante i tražioce azila. U Centru za azil u Krnjači namenjenom za porodice sa decom juče se nalazilo 318 migranata. U obrenovačkom prihvatnom centru, gde su samo muškarci, bilo ih je 329. U Srbiji, kako kažu u Komesarijatu, postoji 19 takvih centara, a otvoreno ih je 16. Oni rade 24 sata 7 dana u nedelji. U njima je juče bilo 3.484 migranta. U tri postoje dežurstva i, gde ima potrebe, radi se urgentni prihvat. Mesta, zaključuju, ima.