Američki Kinezi unapred označeni kao špijuni

Si Sjaosing je bio ugledni šef Katedre za fiziku Univerziteta Templ iz Filadelfije kada su mu pre četiri godine u stan upali naoružani agenti FBI i, s lisicama na rukama, pred suprugom i maloletnim ćerkama, odveli ga zbog sumnje da je kineski špijun. Pretilo mu je 80 godina zatvora i kazna od milion dolara, ali je optužnica brzo odbačena jer se ispostavilo da podaci koje je slao u Kinu nisu bili nikakva tajna, već radovi javno dostupni na internetu.

U međuvremenu je tužio američku vladu za odštetu budući da je izgubio položaj na univerzitetu i pristup većini federalnih fondova za istraživanja, dok je porodica pretrpela traume.

Kako prenosi „Los Anđeles tajms”, Si je briznuo u plač kada je o ovom iskustvu pričao prošlog meseca na skupu u Silicijumskoj dolini na kom su se ugledni Amerikanci kineskog porekla javno požalili da su na tapetu federalnih službi samo zbog nacionalnosti. Pomenuti slučaj desio se za vreme Baraka Obame, ali se trend pogoršao zbog tvrde politike sadašnje administracije prema Kini.

Kineski list „Global tajms” objavio je ove sedmice da se udruženje američkih Kineza „Komitet 100” nedavno opet požalilo na sve učestalije tzv. rasno profilisanje u njihovoj zajednici. Unapred su označeni za izdajnike i strane agente, proglašeni krivim dok ne dokažu da nisu, čime se, kažu, krše njihova ljudska prava, ali i američki ideali.

Dok zvaničnici upozoravaju da sve agresivnija Kina zloupotrebljava otvorenost američke akademske zajednice za krađu intelektualne svojine s ciljem da uspostavi ekonomsku i vojnu dominaciju, učesnici skupa u Kaliforniji su istakli da antikinesko raspoloženje prema naučnicima i profesorima tera talente i ugrožava onu vrstu međunarodne akademske saradnje koja je od SAD napravila lidera u nauci i istraživanjima.

Zvaničnici kažu da je problem ozbiljan i da su rešeni da ga iskorene. Navode primer profesora Kalifornijskog univerziteta, koji je nedavno osuđen da je spremao izvoz poluprovodnika za vojnu primenu u Kinu i preti mu doživotna robija.

Jedna pravna analiza iz 2017. otkrila je da su Kinezi i ostali Azijci u neproporcionalnoj većini među optuženima za ekonomsku špijunažu u odnosu na druge rase, da dobijaju duže kazne i veća je verovatnoća da su nevino optuženi.

Stiven Ču, Nobelov laureat za fiziku koji je bio Obamin sekretar za energetiku, a danas predaje na Stanfordu, naglašava da su imigranti mnogo pomogli Americi da odskoči u nauci i tehnologiji. Podseća da su „zvezde” Stanforda za baterije uglavnom doseljenici iz Kine i pita se da li će Trampova ograničenja za imigrante nešto promeniti.

Podaci pokazuju da je broj Kineza koji u SAD prijavljuju doktorate iz fizike opao za 16,4 procenta 2018. godine, više nego za sve ostale nacije ukupno. Kineskim studentima odlažu ili odbijaju vize, pa se univerziteti plaše da će im naglo opasti broj studenata i prihod od školarine. Slična je briga i u Silicijumskoj dolini, gde inovativne industrije pokreće strana radna snaga: 60 odsto zaposlenih je rođeno „preko”, uglavnom u Kini ili Indiji.

Demokratska kongresmenka Džudi Ču kaže da je briga za krađu intelektualne svojine legitimna, ali da se stvara opasna atmosfera da je svaki Kinez potencijalni špijun. Takođe, ističe da se stalno bori protiv zakona koje opisuje kao antikineske. Jedan od njih je u proceduri i trebalo bi da zabrani kupovinu vozova i autobusa kompanija čiji je vlasnik kineska vlada ili ih ona subvencioniše. Ako se usvoji, biće zatvorena vrata za kompaniju Bi-Vaj-Di, najvećeg svetskog proizvođača električnih vozila. Privatna kompanija iz Šendžena je 2013. otvorila fabriku u Lankasteru u Kaliforniji, ispunjavajući sve uslove za poželjnog investitora: uložila je 250 miliona dolara u malu američku zajednicu, otvorila 800 radnih mesta, pravi ekološke proizvode i poštuje princip „kupuj američko” jer 70 odsto delova nabavlja u SAD. Sada im, slično kao „Huaveju”, spočitavaju da su potencijalni alat KP Kine koja želi da špijunira putnike, pa čak i da pravi haos tako što će po volji blokirati saobraćaj. Ovaj slučaj je, ocenjuje „Saut čajna morninig post”, prava slika rastućeg nepoverenja između Vašingtona i Pekinga, koje produbljuju ekonomski nacionalizam, tehnološko rivalstvo i optužbe za špijunažu.

Jasno je da je reč i o protekcionizmu. Kako ističe predsednik Udruženja američkih proizvođača, nema razloga da se novac američkih poreskih obveznika daje kompaniji koju subvencioniše kineska vlada i koja bi na kraju mogla da dominira američkim tržištem, na štetu lokalnih firmi.