Od borbe protiv side do dana joge, pčela i džeza

Da li ste prošlog četvrtka radije čitali filozofsko štivo ili gledali TV? Koji god odgovor da date biće tačan. Naime, 21. novembar je Svetski dan televizije, ali se ove godine potrefilo da istovremeno „pada” i Svetski dan filozofije, koji se obeležava svakog trećeg četvrtka u novembru.

Oba su u zvaničnom kalendaru UN, u kojem je „označeno” ukupno 165 datuma posvećenih najrazličitijim temama – od borbe protiv teških bolesti, siromaštva ili kriminala, do prisećanja na žrtve ratova, zaštite životne sredine i kulturnih tekovina čovečanstva. Mnogima od njih se pridaje pažnja u većini država, ali ima i onih za koje veliki deo sveta ne zna.

Sociolog Andrej Kubiček za „Politiku” kaže da ovakvi datumi predstavljaju duh vremena, ali da su mnogi među njima koji bi trebalo da pobude humanost – u senci nekih drugih, nezvaničnih dana koji imaju tržišnu vrednost.

„Međunarodni dan žena, rada ili studenata nose snažne emancipatorske poruke, iako mogu biti zloupotrebljeni na različite načine, od prenošenja ideoloških poruka do banalizacije. Ipak, sve je više dana koji su u službi stvaranja profita, od Dana mrtvih preko ’Crnog petka’ do Dana zaljubljenih. Iza ovih izvikanih vašarskih svetkovina kriju se dani koji neprimetno prolaze, koji u 24 časa obeležavaju borbe nečijih života protiv teških bolesti ili za izuzetne etičke vrednosti. Takvi dani se ne najavljuju na plakatima, niti služe za nezaboravan provod. Ipak, oni nas opominju da ne smemo zaboraviti da naši saputnici, s kojima uvek iznova delimo put od 365 obrtaja, pate i istrajavaju”, navodi Kubiček.

Najviše prigodnih datuma je u junu – čak 28. Taj mesec počinje danima posvećenim roditeljima, biciklima i životnoj sredini, a na njegovom izmaku se „podudaraju” dani posvećeni asteroidima i parlamentarizmu (oba su 30. juna). Junsku listu čine i dani koje globalno posvećujemo deci – žrtvama nasilja, bezbednosti hrane, okeanima, borbi protiv dečjeg rada, zloupotrebe droge i trgovine ljudima, izbeglicama, ali i jogi, održivoj gastronomiji, svesti o albinizmu...

Nasuprot tome, po kalendaru UN u januaru su označena svega tri datuma. Posvećeni su Brajevom pismu (4. januar), obrazovanju (24. januar) i sećanju na žrtve Holokausta (27. januar).

... i Dan borbe protiv nasilja nad ženamau Španiji (Foto EPA/Wilfredo Garcia)

Što se tiče preklapanja, „nakrcatiji” je 21. mart sa čak pet različitih međunarodnih dana koji se tiču poezije, Novruza (praznika u pojedinim državama), Daunovog sindroma, šuma i borbe protiv rasne diskriminacije.

Postoje i „pokretni” datumi koji su, osim filozofiji, posvećeni i zadrugama (svake prve subote u julu) ili staništima, svakog prvog oktobarskog ponedeljka. Poslednji septembarski četvrtak je „rezervisan” za pomorstvo. Žrtava saobraćajnih nesreća svet se priseća svake treće nedelje u novembru, dok su pticama selicama posvećena dva dana godišnje: druga subota u maju i oktobru. Nasuprot tome, 20. oktobar se od 2010. obeležava kao Svetski dan statistike i to tek na svakih pet godina.

Prema obrazloženju sa sajta UN, međunarodni dani služe da bi se javnost podučila o gorućim svetskim problemima, ali i da bi se proslavila i ojačala dostignuća čovečanstva. Čini se da je u kalendaru najviše onih koji su posvećeni borbi protiv različitih oboljenja, poput raka, malarije, hepatitisa.

Bitna tema je i zaštita prirode, pa tako u maju imamo dane posvećene tunama i pčelama, krajem avgusta se izražava globalno protivljenje nuklearnim probama, a sredinom septembra se apeluje na zaštitu ozonskog omotača.

Među danima koji slave dostignuća čovečanstva su, između ostalog, svetski dani žena i devojaka u nauci (11. februar), radija (13. februar), inovacija i kreativnosti (21. april), džeza (30. april), knjige i autorskih prava (23. april), intelektualne svojine (26. april). Neki su posvećeni prirodnim ljudskim potrebama, poput međunarodnih dana sreće (20. mart) ili prijateljstva (30. jul).

Postoje i datumi koji su obeležavani i pre osnivanja UN, poput 8. marta – Dana žena, ali ih je ta organizacija prihvatila kako bi ih omasovila.

Zagrljaji, palačinke i papagaji

Ako bi se sačinila lista nezvaničnih svetskih dana posvećenih raznim povodima, poput nedavnog Međunarodnog dana muškaraca, bila bi možda i duža od zvaničnog kalendara UN. Tako u januaru imamo dan posvećen zagrljajima, u februaru pridajemo pažnju kitovima i ostalim morskim sisarima, dok se u martu obeležava dan palačinki. Narednog meseca je Međunarodni dan tuče jastucima, krajem maja je Dan papagaja, a sredinom juna – Sunca. Leto protiče i u znaku čokolade (7. jul), levorukih (13. avgust), mačaka (8. avgust), dok s jeseni imamo Svetski dan jaja (drugi petak u oktobru) i veganizma (1. novembar). Tu je i 21. decembar, najkraći dan u godini, koji se, u zavisnosti od države, slavi kao dan kratkog filma odnosno kratke priče.