Mitraljezom sprečavao glasanje

Specijalno za „Politiku”
Skoplje, 3. juna – Međualbanski krvavi izborni obračuni ostaviće trajnu mrlju na demokratskim procesima u Republici Makedoniji i, što je još značajnije, usporiće njene napore za priključenje zajednici evropskih naroda. U osudi incidenata oglasili su se svi relevantni međunarodni faktori pa i predsednici Albanije i Kosova, Sali Beriša i Fatmir Sejdiju.

Obojica su od makedonskih vlasti zatražili da preduzmu sve mere kako bi u ponovljenim izborima „svaki građanin mogao slobodno da izrazi svoju izbornu volju”. I bez obzira na to što su se pri ovoj sugestiji ogradili, potenciravši da „ne izigravaju patrone makedonskim Albancima”, i Beriša i Sejdiju odranije su poznati kao mentori lidera dve vodeće albanske partije u Makedoniji.

Uostalom, u minuloj deceniji u Makedoniji nije bilo događaja u kojem su bili umešani Albanci a da im savetnici nisu bili politički čelnici u Tirani i Prištini. Ovde i neupućeni u politička zamešateljstva pamte tajne i javne posete Arbena Džaferija i Menduha Tačija Tirani i Prištini, znaju za demonstrativno odbijanje Menduha Tačija da se sretne sa imenjakom Hašimom Tačijem, samo zato što je ovaj u kurtoaznu posetu pozvao i Ali Ahmetija.

Otuda i nije čudno što su makedonski politički analitičari, istina nezvanično, dodirnuli škakljivo pitanje o ulozi Tirane i Prištine u međualbanskim trvenjima u Makedoniji. Povod za takvu sumnju dao im je i lider Demokratske unije za integraciju Ali Ahmeti, koji je, odmah po zatvaranju biračkih mesta, u nedelju uveče, javno poručio da su o incidentima i nepravilnostima obavešteni Tirana, Brisel i Vašington.

Zašto i Tirana, i kakvu će ulogu Beriša imati u postizbornom raspletu među sunarodnicima u Makedoniji, pokazaće naredni dani. Odranije je poznato da su posle svake tajne posete Arbena Džaferija i Ali Ahmetija Tirani radikalizovani potezi i aktivnosti Albanca u Makedoniji, koje su podržavali i albanski čelnici u Prištini.

Glavni kamen spoticanja oko zastupanja jedne od zavađenih strana u albanskom političkom korpusu u Makedoniji svakako je dilema kako utvrditi ko je inicijator nedeljnih incidenata. Oni su se dogodili u sredinama u kojima svoja tvrda uporišta imaju i Tači i Ahmeti, koji su, zaklinjući se u Boga i čast, porekli bilo kakvu umešanost.

Tačijeva zakletva je anulirana hapšenjem Agima Krasnićija i njegove osmočlane družine, koji su na svim važnim javnim manifestacijama DPA bili u Tačijevoj blizini. Krasnići je, na primer, tokom predizborne kampanje sedeo u prvim redovima, odmah uz Arbena Džaferija, potvrdivši da je deo udarnog tima DPA.

Sudeći po incidentima u skopskom selu Kondovu, Krasnićijevoj bazi, i u ozloglašenom Aračinovu, gde dominiraju Tačijevi sledbenici, i Ahmetijeva „zakletva” ne pije vodu. Uostalom, kompletno rukovodstvo DUI bilo je na sahrani Nasera Ajvazija, koji je u nedelju ubijen u blizini Aračinova. Taj, kako je rekao Ahmeti, „heroj demokratije” teškim mitraljezom je sprečavao Tačijeve pristalice da dođu na glasanje.

Treća stvar koja nagoveštava radikalizaciju prilika u sredinama gde će glasanje biti ponovljeno svakako je činjenica da će pobednik u njima biti i konačni pobednik u albanskom političkom bloku. Predstavnici DUI izračunali su da im je u nedelju uskraćeno pedeset hiljada glasova. Isti broj glasova Tači smatra uknjiženim jer je reč o sredinama u kojima je njegova DPA neprikosnovena.

Menduh Tači je sinoć i bez tih glasova osvojio većinu. Njegovoj DPA priključila se Partija demokratskog prosperiteta (PDP, prva partija Albanca registrovana u Makedoniji) Abduljadi Veselija, koji je javno saopštio da „sa 12.500 glasova može da raspolaže gospodin Menduh Tači”.

Naposletku treba reći i ovo: Ali Ahmeti je na početku predizborne kampanje zapretio da će njegova DUI primeniti „i druga sredstva” ukoliko ne bude deo nove vlasti.