Makron se predomislio povodom Putinovog predloga

Samo nekoliko sati nakon što je „Frankfurter algemajne cajtung” (FAZ) objavio da je Emanuel Makron spreman da razmotri predlog ruskog lidera Vladimira Putina o uvođenju moratorijuma na razmeštanje raketa srednjeg i kratkog dometa u Evropi – francuski predsednik je juče rekao da je odbacio ovu inicijativu.

„Odbacili smo moratorijum koji je predložila Rusija, ali ga smatramo osnovom za dalju diskusiju”, rekao je Makron na zajedničkoj konferenciji za štampu sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, koja je juče prenošena uživo na „Tviteru”.

Kako je saopštio nemački list, koji je imao uvid u Makronov odgovor, poslat 23. oktobra Putinu, u pismu se navodi da inicijativu treba pažljivo proučiti u bilateralnim i multilateralnim formatima. Makron je predložio da bi trebalo uspostaviti „verodostojne, oštre i uzajamne kontrole”, a FAZ je komentarisao da je ovo „udarac u glavu” mnogim državama NATO-a.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov juče pre podne je potvrdio da je Makron odgovorio na poruku ruskog predsednika i izrazio spremnost za dijalog o tom pitanju. „Odgovor, naravno, nije detaljan. Ali je u svakom slučaju izraženo razumevanje za zabrinutost (Rusije) i spremnost za dijalog u tom pogledu”, rekao je Peskov novinarima. On nije isključio mogućnost da bi predsednici Makron i Putin mogli o tom pitanju da razgovaraju i tokom samita „normandijske četvorke” 9. decembra.

Pitanje je zašto je Makron, koji je bio „otvoren” za razgovor o predlogu, promenio mišljenje tokom mesec dana i da li je na njegov stav juče uticao Stoltenberg. Francuski predsednik je posle sastanka s generalnim sekretarom NATO-a u Parizu kazao da je njegova konstatacija da je NATO doživeo „moždanu smrt” – bio u suštini koristan poziv na buđenje članovima saveza. „Možda nam je bio potreban poziv za buđenje da bismo nastavili i prilično sam zadovoljan zbog toga”, rekao je Makron i dodao da stoji iza ove svoje izjave. Nemačka kancelarka Angela Merkel i Stoltenberg su oštro kritikovali ovu njegovu „drastičnu konstataciju” i uputili nekoliko izjava da je NATO i dalje ključni stub bezbednosti.

Makron je verovatno bio prvi zapadni šef države i predsednik članice NATO-a koji je bio otvoren za inicijativu Moskve. Pošto je Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa prestao da važi 2. avgusta (nakon što su iz njega istupile SAD, a onda i Rusija), krajem septembra je portparol ruskog lidera objavio da je Putin poslao šefovima „glavnih država Evrope i Azije” pismo o problemu raketa srednjeg i kratkog dometa. U NATO-u su potvrdili da su ga dobili, ali nisu smatrali da predlog zaslužuje poverenje. Portparolka NATO-a iz Brisela Oleana Lungesku prenela je da NATO odbacuje „ovu neverovatnu ponudu”, jer pre pregovora ruske rakete 9M729 moraju da budu rasklopljene i sklonjene.

Juče je i vlada u Berlinu, koja je u septembru navela da želi zajedno sa najbližim partnerima NATO-a i EU razgovara o tome – takođe odbacila predlog o moratorijumu.

Putin je u pismu naveo da bi bilo dobro da se države, kao i vojne organizacije, uzajamno odreknu razmeštanja nuklearnih raketa kopnenog lociranja u Evropi. Putinova ponuda je, navodno, upućena i Kini. Pored ruske sporne rakete, drugi razlog za izlazak SAD iz sporazuma jeste želja da se napravi novi ugovor koji bi uključio i Kinu. Kina sada ima skoro 2.000 balističkih projektila i krstarećih raketa koje bi se ubrajale u ovaj sporazum.

Ruski list „Komersant” je ranije objavio sadržaj Putinovog pisma, datiranog 18. septembra, u kome je naveden poziv državama da podrže ruske napore zagovarajući moratorijum u NATO-u na postavljanje raketa na kopnu srednjeg i kratkog dometa, slično onome što je Rusija već proglasila. Putin je bio spreman za razgovore s NATO-om o merama verifikacije dometa sporne ruske rakete.

Negativan odgovor NATO-a bio je razočaravajući za Moskvu, ali su ruski zvaničnici nastavili da insistiraju na ideji moratorijuma, naglašavajući da je alternativa brzo pogoršanje bezbednosne situacije u Evropi, a možda i u drugim regionima.