Bagdad vaga odnose s Teheranom

Irački premijer Adel Abdula Mahdi u petak je podneo ostavku kako bi „sačuvao krv naroda” posle dvomesečne erupcije socijalnog nezadovoljstva i brutalnog odgovora režima koji je tokom dvomesečnih protesta širom zemlje ubio više od 400 demonstranata.

Odlazeći premijer, koji je na vlasti bio nešto više od godinu dana, u saopštenju je rekao da će vlada da „preispita opcije” koje su joj na raspolaganju kako bi se stišali nemiri koji su počeli zbog poskupljenja goriva, da bi potom prerasli u bunt zbog nedostatka osnovnih servisa, visoke nezaposlenosti i nesmanjene korupcije u vrhovima vlasti.

„Preispitivanje opcija” svakako će se odnositi i na analizu odnosa sa Teheranom posle upada i paljevine iranskog konzulata u svetom šiitskom gradu Nadžafu, incidenta koji je ozbiljno ugrozio odnose Irana – jedine šiitske države na svetu – i Iraka – zemlje u kojoj su šiiti većina.

Paljenje konzulata u Nadžafu, gradu u kome je neko vreme proveo i vođa iranske islamske revolucije alatolah Homeini, propraćeno je demonstracijama u južnom gradu Nasiriji i u Bagdadu, a u sukobima su ubijena najmanje 62 demonstranta.

Dosad najsnažnije ispoljavanje antiiranskih osećanja usledilo je zbog podrške Teherana vladi u Bagdadu koju demonstranti pokušavaju da sruše. Pre mesec dana sličan napad na iranski konzulat zabeležen je u drugom najsvetijem šiitskom gradu u Iraku Karbali, a 2018. napadnut je iranski konzulat u Basri.

Incidenti su potvrda da je socijalno nezadovoljstvo jače od verskih spona koje islamsku republiku vezuju s Irakom. Irački demonstranti nedvosmisleno su antiiranskim raspoloženjem pokazali da smatraju da su irački lideri pod uticajem ili Irana ili Sjedinjenih Država, sila koje se više brinu o jačanju svog regionalnog uticaja nego o potrebama običnih Iračana.

Otkako su demonstracije počele u Bagdadu, širile su se na pretežno šiitski jug zemlje i postajale sve masovnije jer su snage bezbednosti agresivno pokušavale da ih razbiju suzavcem, vodenim topovima i konačno bojevom municijom.

Usmeravajući nezadovoljstvo prema Iranu, većinsko šiitsko arapsko stanovništvo Iraka prevladalo je tradicionalne sektaške podele prema manjinskim sunitima koji su bili na vlasti u vreme Sadama Huseina, a kasnije činili jezgro Islamske države, koja je šiite proglasila za „islamske jeretike”.

Objedinjeni u socijalnom buntu, Iračani slave ostavku premijera Mahdija, a šta će biti s interesima Irana, koji je od američke intervencije 2003, a posebno posle povlačenja američkih vojnih snaga iz Iraka 2011, pažljivo radio na jačanju „specijalnih veza” s Irakom?

Mahdi je prvi irački predsednik vlade koji je podneo ostavku, pridružujući se tako bivšim premijerima Hajdaru el Abadiju i Ibrahimu el Džafariju, koji su takođe pokazivali naklonost prema Teheranu iako su bili birani uz američku naklonost.

Mnoge iračke stranke koje dominiraju u parlamentu imaju veze s Iranom, a neke proiranske milicije nedavno su uključene u iračke oružane snage. Komandant Narodnih snaga za mobilizaciju, paravojnih grupa čije su najuticajnije frakcije vezane za Iran, već je zapretio da će „odseći ruku” svakom ko se približi najuticajnijem iračkom šiitskom lideru, velikom ajatolahu Aliju el Sistaniju, koji je u petak pozvao parlament da uskrati podršku aktuelnoj vladi.

Drugi popularni šiitski sveštenik Muktada el Sadr ponovio je zahtev za ostavku vlade i upozorio one koji su zapalili konzulat da provociraju žestok odgovor vlasti: „Ne dajte im pokriće da okončaju vašu revoluciju i klonite se verskih mesta.”

Proiranske snage nastaviće da igraju na kartu šiitskog jedinstva ne želeći da se suprotstave iračkim šiitskim liderima koji imaju simpatije za demonstrante, ali svakako ne žele raskid s Teheranom.

Protesti u Iraku, kao i oni nedavni u Libanu, otvorili su pitanje odnosa čoveka od religije i čoveka od politike u društvima u kojima se vera i politika prepliću, a razne stranke predvode religiozni lideri koji veru koriste da bi dobili imunitet od političkih kritika. To je opasna kocka.

Da li će incident u Nadžafu biti okidač za još krvavije obračune ili će se situacija smiriti posle Mahdijeve ostavke? Kako bi izbegli nasilje, studenti u Bagdadu pokrenuli su kampanju bojkota iranskih proizvoda, što je njihov odgovor na rastuće uplitanje Irana u politički, ekonomski i verski život Iraka.

Različiti simbolizmi ukazuju na promenu raspoloženja iračkih šiita prema Iranu. U toku je pokušaj distanciranja od vlasti u Teheranu. Poruka je jasna: Iračanima su preči interesi Iraka nego Teherana uprkos svim vezama između dve zemlje.

Zaokret u raspoloženju lako bi mogao da izazove odgovor Irana koji sigurno nije spreman da se olako odrekne političkog kapitala koji je stekao u Iraku. Uostalom, uticaj Teherana na Bagdad jedan je od ključnih faktora koji određuje političke tokove na Bliskom istoku.