Okrnjena rodna kuća Kraljevine SHS

Pre tačno 101 godinu, na današnji dan, u kući Krsmanovića, čuvenoj zgradi Protokola na Terazijama, proglašena je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Rođenje nove države oglašeno je uz reči prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića: „Nek nam bude srećno i slavno Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca.”

Prošao je od tada ceo vek. Kraljevina ovog imena prestala je da postoji 1929. godine, raspala se i naslednica Jugoslavija, a narodi koji su je činili devedesetih godina prošlog veka gledali su se preko puščane cevi.

Sudbinu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca izgleda da je počela da deli i kuća u kojoj je država formirana. Već duže vreme s prelepe građevine na Terazijama 34 počela je da se kruni fasada. Zbog toga pločnik ispred nje „krase” stolice i trake koje šetače upozoravaju da paze glavu. Mnogi od njih ni ne primete to upozorenje, a kamoli zgradu koja je na tom mestu još od 1885. godine. Donedavno je bila u nadležnosti grada Beograda, ali je u septembru prešla u ruke republike.

U zgradi su sada tri zakupca. A fasada se ljušti već više od godinu dana, saznali smo od komšija koji tu žive i rade.

– Ma to je veliki problem. Čuli smo da je na zgradi popustio krov, zbog čega voda curi niz oluke i sliva se niz fasadu. Vlage ima i na trećem spratu, ali se time očito niko ne bavi, ni grad, ni Zavod za zaštitu spomenika, ni zakupci. Svi se, izgleda, ograđuju od ove problematike, samo se prebacuje s jednih na druge, a fasada propada – kaže jedan od komšija s Terazija.

Pokušali smo da saznamo šta se dešava s ovim objektom i ko je zadužen za obnovu krova i fasada. Prema Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, kao i Zakonu o kulturnim dobrima, kako su rekli u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada, brigu o fasadi su dužni da vode vlasnici, odnosno korisnici objekta.

– Kao objekat značajnih arhitektonsko-urbanističkih i kulturno-istorijskih vrednosti, Krsmanovićeva kuća na Terazijama 34 utvrđena je za kulturno dobro od velikog značaja za Republiku Srbiju. Mi ćemo uputiti dopis korisnicima prostora i podsetiti ih na dužnosti koje zakon propisuje – rekli su u Zavodu.

Pošto je ovaj objekat iz nadležnosti grada, koji je po zakonu trebalo da se stara o održavanju i investicionom ulaganju u zgradu, prešao u ruke republike, pitali smo i Direkciju za imovinu šta će biti s njom, kada će biti popravljen krov i šta će se ubuduće nalaziti u ovoj građevini iz 19. veka.

– Deo prostora u niskom prizemlju koristi firma „Platza der biere” na osnovu ugovora o zakupu sa Zadužbinom Alekse Krsmanovića, a deo visokog prizemlja koristi Visoka škola za socijalni rad, čiji je osnivač Zadužbina. U potkrovlju, deo prostorija raspoređen je Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu – kažu u Direkciji za imovinu.

U toku je postupak za utvrđivanje pravnog osnova korišćenja objekta, a od toga će zavisiti i dalji status onih koji su zakupci u ovoj zgradi.

– S obzirom na to da je sada kao vlasnik nepokretnosti upisana Republika Srbija, biće preduzete odgovarajuće mere da bi se imovina u svojini države zaštitila i obnovila – rekli su u Direkciji.

Kuća Krsmanovića je spomenik kulture od velikog značaja. Podignuta je 1885. godine kao privatna kuća trgovca Marka O. Markovića. Braća Krsmanović su kupila imanje s kućom na Terazijama 1898. godine. Zgrada je podignuta po projektu arhitekte Jovana Ilkića, u stilu akademizma 19. veka. Bogato dekorisana spolja i unutra, ima i reprezentativni karakter. Sa ulične strane ima visoko prizemlje, a na dvorišnoj dve etaže sa izlazom na baštu u kaskadama. U dvorišnom delu se nalazi terasa sa baroknim balustradom koja nastavlja u dvokrako stepenište.

Zbog reprezentativnosti, kuća je privremeno od 1918. do 1922. godine Karađorđevićima služila kao dvor. Odabrana je da bude mesto gde je potpisan protokol o stvaranju Kraljevine SHS. Kasnije u kući je bio restoran „Kleridž”, bioskop „Adrija” i Savez sokola Kraljevine Jugoslavije. Za vreme nemačke okupacije tu je bila kantina, a posle rata Protokol Saveznog sekretarijata za inostrane poslove SFRJ. U njoj je bio i Klub privrednika, a bila je i sedište stranih kompanija...

Ugasila se loza Krsmanovića

Porodica Krsmanovića bila je jedna od najbogatijih srpskih porodica na prelazu iz 19. u 20. vek. U Beograd su se doselili u drugoj polovini 19. veka iz Bosne. Krsmanovići su se vrlo brzo snašli u novoj sredini i nastavili sa starim poslom – trgovinom mesom, životinjskim kožama, solju, ali i šljivama. Oni su prvi procenili da je prostor između Valjeva i Šapca pogodan za velike zasade šljiva i bili su među prvim velikim proizvođačima i izvoznicima ovog voća u Srbiji.

Jedan od uglednih Krsmanovića bio je Aleksa. On je od trgovca Markovića kupio kuću na Terazijama 34. U njoj je živeo sve do 1914. godine kada je kuća ostala u nasledstvo njegovoj supruzi. Pošto nisu imali dece, ova zgrada uvršćena je u Zadužbinu Krsmanovića.

– Krsmanovići su bili jedna od najbogatijih porodica, ali što je važno, i najvećih srpskih dobrotvora. Veliki deo svog bogatstva zaveštali su narodu, a posebno su pomagali u vreme Prvog svetskog rata. U njihovom vlasništvu bio je veliki broj objekata u prestonici: zgrade današnje austrijske ambasade, Biblioteke grada Beograda gde je bio Hotel „Srpska kruna”, prvog parnog kupatila u Dušanovoj ulici, magacina i zgrada u Karađorđevoj ulici... I „Ruski car” je delimično njihov jer se devojka iz njihove kuće, Anka Krsmanović, udala za Antonijeviće, poznate juvelire – objašnjava Sanja Đaković, turistički vodič.

Poslednji Krsmanović bio je arhitekta. Dimitrije nije imao naslednika i s njim se loza ugasila.