Srbija je puna malih Eskobara

U protekle dve godine u Srbiji je zaplenjeno više od deset tona droge. Prošle godine otkriveno je četiri, a tokom ove više od šest tona, što 2019. čini rekordnom po zapleni narkotika od kada se vodi statistika, potvrđeno je za „Politiku” u MUP-u Srbije.

Bitno je napomenuti da u ovogodišnju statistiku nije uključena marihuana zaplenjena u „Jovanjici”, 650 kilograma ove droge spremne za prodaju i još skoro četiri tone u sirovom stanju.

I dok se sirova marihuana „suši” u policijskim magacinima, kontroverze u slučaju „Jovanjica” ne prestaju. Opozicija optužuje da se sa uhapšenim vlasnikom plantaže Predragom Koluvijom u toku privođenja čuo politički i porodični vrh oko predsednika Aleksandra Vučića. Nebojša Stefanović, ministar policije je u subotu ove navode demantovao. Ali, ne priča se samo o tome ko je sve iz SNS-a sa vlasnikom kompanije „Jovanjica” nekada obilazio plantažu organske hrane. Sad je tema i zašto policija nije utvrdila šta je posađeno u tim plastenicima.

Povodom ovih spekulacija juče se oglasio i Dejan Kovačević, načelnik Uprave kriminalističke policije (UKP). On je saopštio da je potpuno netačno da je Ministarstvo unutrašnjih poslova dužno da, nakon dobijanja dozvole za uzgajanje, izađe na teren i utvrdi šta je posađeno na poljoprivrednim gazdinstvima. Za izdavanje dozvole za uzgajanje konoplje i nadzor procesa nadležno je, kako je rekao, Ministarstvo poljoprivrede i to je definisano Zakonom o psihoaktivnim supstancama i Pravilnikom o uslovima za gajenje konoplje. Načelnik UKP-a je dodao i da MUP postupa u slučajevima kada ima prijavu od nadležnog ministarstva da su uočene nepravilnosti ili kada ima operativna saznanja.

Kada je reč o heroinu, najveća ovogodišnja zaplena u Srbiji dogodila se polovinom novembra. Tada je otkriveno 77 kilograma čistog heroina vrednog pet miliona evra i uhapšen je osumnjičeni vođa narko-grupe Mladen Novaković Tocilo iz Amerića kod Mladenovca. Novaković je živeo na visokoj nozi. Mediji su preneli da je ogromne svote novca trošio na izgradnju objekata oko kuće u selu Amerić gde je napravio pravu hacijendu. Priča se i da je platio akademskog slikara iz prestonice koji mu je naslikao petla. Sliku je okačio u kokošinjac.

I dok su na društvenim mrežama kružile šale na račun njegovog izgleda i nadimka, ova akcija je otkrila da je Tocilo važio za jednog od moćnijih narko-dilera u Srbiji i živeo je u stilu „malog Eskobara”. Heroin, koji je zaplenjen kod njega bio je u kesicama sa posebnim žigom. Naš sagovornik iz policije kaže da je ta droga najverovatnije pakovana na teritoriji Kosova, a dobavljači iz Srbije su dobili svoje žigove ili znakove. Postojbina heroina je Bliski i Daleki istok i to je najopasnija droga koja izaziva najveću zavisnost i odnosi najviše žrtava. Zato zabrinjava činjenica da se heroin ponovo vratio u našu zemlju.

Balkanski El Čapo – ovim rečima je argentinski portal Infobae pre nekoliko godina opisao Darka Šarića. Meksički narko-bos Hoakin Gusman, poznat kao El Čapo, 17. jula u Njujorku osuđen je na doživotnu kaznu i na još 30 godina zatvora. Sa druge strane sveta, Darko Šarić je osam meseci ranije u Srbiji osuđen na 15 godina za šverc skoro šest tona kokaina iz Južne Amerike u Evropu. Sada se čeka konačna odluka o žalbama u ovom slučaju. Šarić i El Čapo imaju dosta sličnosti koje pokazuju kako funkcioniše borba protiv narko-kartela na planeti. Argentinski portali navode da su se obojica skrivala godinama i da uz njih ide epitet „kraljevi narkotika”. Razlikuje ih težina optužnice, kazna i svetski publicitet.

Radosava Cvijovića Cviku mnogi nazivaju „novosadski Eskobar”. On je još pre više od deset godina označen kao jedan od najvećih novosadskih narko-dilera. Njegova ekipa je uhapšena pre dve godine u Pragu, neposredno nakon primopredaje osam kilograma kokaina. Cvijović je u pritvoru i sudi mu se u beogradskom Specijalnom sudu.

Dok su, kada je reč o kokainu, kolumbijske i italijanske kriminalne grupe istorijski igrale centralnu ulogu, u skorije vreme grupe iz Srbije i Albanije postaju sve značajnije, navodi se u novom izveštaju o evropskom tržištu narkotika, koji su sastavili Evropski centar za praćenje droga i Evropol. Srbija je u tom izveštaju pomenuta na nekoliko mesta.

Naglašeno je da kriminalci iz Srbije dobro sarađuju sa „kolegama” iz drugih država bivše Jugoslavije, pa su ih zbog toga evropski policajci prozvali i „Balkanski kartel”. Srbija se pominje u delu izveštaja koji se bavi trgovinom kokainom, u kontekstu da ozbiljni igrači na tom tržištu, osim „tradicionalnih glavnih igrača”, sasvim sigurno postaju i zemlje albanskog govornog područja i Srbija. Napominje se i da su svi „lokalni” pripadnici organizovanih kriminalnih grupa postali sposobni da sami obavljaju nabavljanje, krijumčarenje i distribuiranje droge iz zemalja Latinske Amerike do krajnjeg odredišta – najčešće EU. Srbija se takođe pominje i kao važna na „Balkanskoj ruti” kretanja droga, koja počinje u Turskoj.

„Balkanski kartel”, kako se navodi, čine kriminalne grupe s prostora bivše Jugoslavije – najzastupljeniji su Srbi, Hrvati i Crnogorci, koji odlično sarađuju međusobno, ali i sa susedima: Albancima, Bugarima, Italijanima.

U izveštaju je naglašeno i da je „Balkanski kartel” razvio i poseban tim poslovanja koji podrazumeva da nekoliko dilerskih mreža iz više država zajednički investira u velike pošiljke kokaina iz Latinske Amerike.

Za razliku od ove droge, čija je postojbina Latinska Amerika, heroin dolazi s druge strane sveta. Najviše se proizvodi u Avganistanu. U nešto manjim količinama i u Pakistanu, Iranu, istočnoj Turskoj i zemljama srednje Azije. Glavne švercerske rute heroina vode preko Turske, Bugarske, Albanije, zatim preko Kosova kroz Srbiju. Kako saznajemo, kada heroin stigne na Kosovo, narko-klanovi ga u magacinima, koji su uglavnom smešteni na jugu Kosova, pakuju u manje količine i zatim transportuju kopnenim putem.