Luvr pod opsadom

Od našeg specijalnog izveštača
Pariz – Osim žive aktivnosti na ulicama u vidu raznoraznih protesta (protiv nasilja nad ženama, protiv oduzimanja ateljea umetnicima), pa čak i traktora na Šanzelizeu, pred generalni štrajk najavljen za 5. decembar, francusku prestonicu ove sezone odlikuje i izuzetno bogata izložbena aktivnost, zbog koje je takođe veliki broj ljudi na ulicama ali u redovima ispred muzeja. Osim već mesecima najavljivane, a od 24. oktobra kad je otvorena i opisivane, izložbe u Luvru povodom 500 godina od smrti Leonarda da Vinčija, Gran Pale je ponudio dela El Greka i Tuluza Lotreka na dve izložbe, u Orseju je Edgar Dega, u Boburu Frensis Bejkon, a u Marmotanu Mondrijan.

Najveća gužva je, naravno, ispred Luvra koji je pod opsadom. Čim se prođe kontrola, u raskošnom butiku ovog muzeja vas dočekuje Leonardo, odnosno njegova dela, na svim mogućim proizvodima: jastucima, šoljama, olovkama, čokoladama, torbama, novčanicima, sapunima, pa čak i na kutijicama sa kremom za usne. Ova neviđena komercijalizacija neće se dopasti dežurnim kritičarima, ali suveniri se kupuju, jer mnogi žele da imaju uspomenu na izložbu na koju se ulazi isključivo uz rezervaciju. Karte se rezervišu posredstvom interneta i rasprodate su mnogo unapred. Neki su, doduše, uspeli da uđu i bez rezervacije, detalje otkrivati nećemo, ali ni kad se uđe „bitka nije završena”, jer je od gužve teško prići izloženim delima, a i nije ih lako dobro osmotriti zbog slabe osvetljenosti koja je nužna da se slike ne bi oštetile.

Mnogi imaju zamerke na koncepciju izložbe, ali nema sumnje da je privilegija na jednom mestu videti dela velikog renesansnog majstora (1452–1519) koji se iskazao u mnogim disciplinama ali svoj maksimum dosegao u slikarstvu u koje je udahnuo celo svoje biće sublimirajući lepotu sveta. Izloženo je više od 160 slika i crteža, a među njima i remek-dela poput „Tajne večere”, „Portreta nepoznate žene”, „Dame s hermelinom”, „Svetog Jovana Krstitelja”, „Bogorodice među stenama”...

„Mona Liza” koja se i inače čuva u ovom muzeju nije uvršćena u ovu izložbu, već se nalazi u drugom delu Luvra u specijalnoj staklenoj kutiji, a mogućno je videti je i uz pomoć tehnike virtuelne realnosti. Cilj izložbe jeste da se vide i shvate Da Vinčijeve metode rada i strukture dela kroz nacrte, skice i slike, pomoću beleški, infracrvene tehnologije snimanja i virtuelne stvarnosti.

I druge pomenute postavke zaslužuju posebne priče, pogotovo El Grekova u Gran paleu (otvorena od 16. oktobra do 10. februara) i izložba „Dega u operi” u Orseju (otvorena 24. septembra, traje do 19. januara), te ćemo ih ponuditi našim čitaocima drugom prilikom. El Grekov vanserijski talenat, koji ga je vodio od Krita do Venecije, Rima i najzad do Toleda, i koji ga je učinio jednim od najvećih umetnika renesanse i mnogo kasnije prorokom modernizma, osvaja i na ovoj izložbi. S druge strane izložba Edgara Degaa koja je povezana sa 350-godišnjicom pariske opere u kojoj je on stvarao mnoga dela, vrvi od one lepote kakvu su mogli da nam pruže samo impresionisti.

U Gran paleu je veoma posećena i izložba posvećena životu i radu Anrija Tuluza Lotreka (otvorena 9. oktobra, traje do 27. januara) koji je u umetničkim krugovima bio dobro znan kao posmatrač i učesnik pariskog noćnog života a javnosti postao poznat po seriji plakata koje je napravio za tada otvoreni Mulen Ruž čiji je bio redovni gost. Na ovoj izložbi se mogu videti i ti plakati, ali naravno i slike među kojima ima i atmosfere iz kabarea, ali i portreta… Izložba se završava videom na velikom ekranu snimljenim u Mulen Ružu sasvim u skladu sa životom Tuluza Lotreka.

U „Boburu” je od 20. septembra do 20. januara izloženo 60 slika Frensisa Bejkona, uključujući i 12 triptiha, iz poslednje dve decenije njegovog života (preminuo 1992). Reč je o najvećoj izložbi posvećenoj engleskom slikaru u poslednjih 30 godina. Bejkon je bio veliki ljubitelj literature, a njegova biblioteka je u momentu njegove smrti imala više od hiljadu knjiga, pa je izložba naslovljena „Bejkon: knjige i slike” budući da je književnost otvarala vrata njegove mašte, kako je sam tvrdio. Slike su raspoređene u šest prostorija, a izložba je obogaćena i glasovima glumaca koji čitaju odlomke iz dela Bejkonovih omiljenih pesnika i pisaca (Eshila, Eliota, Ničea, Konrada, Bataja) na francuskom i engleskom.