Ideja pravednog prava nastavlja da živi

Više stotina sudija, tužilaca, advokata, akademika, profesora i pravnika iz javnih službi, upravnih organa, privrednih društava i banaka okupiće se i ove godine na 32. susretu „Kopaoničke škole prirodnog prava – Slobodan Perović”, od 12. do 17. decembra, s temom „Pravo i snaga umnosti” koja je posvećena osnivaču Škole – akademiku prof. dr Slobodanu Peroviću.

– Ovo će biti prva godina bez fizičkog prisustva profesora Slobodana Perovića, a Škola nastavlja njegovu ideju prirodnog i pravednog prava. Očekujemo veliki broj učesnika, domaće i strane goste, ugledna imena iz prestižnih naučnih institucija Evrope i sveta – kaže dr Jelena S. Perović Vujačić, novi predsednik Kopaoničke škole prirodnog prava i redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu gde predaje međunarodno privredno pravo.

Na konkurs za nagradu „Profesor Slobodan Perović”, koja je ove godine ustanovljena, stigao je veći broj radova mladih pravnika – studenata osnovnih, master i doktorskih studija. Žiri će 13. decembra, prilikom svečanog otvaranja susreta, proglasiti dobitnike i uručiti nagrade autorima tri najbolja rada.

– Nagradu smo ustanovili s ciljem da podstaknemo veru naših mladih ljudi u pravedno pravo. Želimo da ih ovim putem podstaknemo u budućem naučnom radu i daljem razvoju njihove profesionalne karijere. Nagrađeni studenti imaće priliku da ukratko izlože svoje radove pred širokim auditorijumom Kopaoničke škole. U žiriju su eminentna imena iz sveta prava – akademici, profesori i advokati, a nagrada je međunarodnog karaktera – kaže dr Jelena S. Perović Vujačić.

Učesnici će nastaviti rad u okviru „Heksagona prirodnog prava”, konstituisanog od strane profesora Slobodana Perovića, koji je okupio sve pravne i socijalne discipline u šest stubova opšte civilizacije – pravo na život, pravo na slobodu, pravo na imovinu, pravo na intelektualnu tvorevinu, pravo na pravdu i pravo na pravnu državu.

– Heksagon obuhvata sve oblasti prava – javno i privatno, materijalno i procesno, unutrašnje i međunarodno i u okviru njih različite pravne grane i discipline – od građanskog, krivičnog, upravnog, privrednog prava, arbitražnog prava, prava EU, poreskog, radnog, prava intelektualne svojine, bankarskog prava i prava osiguranja, pa do ustavnog prava. Time je obuhvaćen praktično ceo pravni sistem. Na katedrama i sekcijama uvek se vodi živa diskusija i stavlja se akcenat na najaktuelnija pitanja iz ovih oblasti – kaže naša sagovornica.

Za ovu godinu Školi je dostavljeno preko dve stotine referata, a dosadašnji opus od blizu osam hiljada naučnih i stručnih radova iz Srbije i celog sveta učinio je da Kopaonička škola postane mesto intenzivnog razmišljanja o ulozi prava u modernom društvu. Od 2005. godine, Škola je pod stalnim pokroviteljstvom Organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija – Unesko.

Posebna pažnja ove godine posvećena je oblasti ugovornih odnosa, s akcentom na međunarodne privredne ugovore i arbitražu. Takozvani moderni ugovori, na primer ugovor o franšizingu, distribuciji, različiti složeni oblici prodaje, transfera tehnologije, već dugo predstavljaju česte i značajne pravne poslove. Njihova zakonska regulativa, uz puno poštovanje načela slobode ugovaranja, bez sumnje bi olakšala odvijanje modernih poslovnih transakcija i doprinela većem stepenu pravne sigurnosti.

– Danas je izuzetno važno i pitanje kvaliteta ugovora koje zaključuju naše kompanije, jer to često ima direktne veze s aktuelnim pitanjem zašto srpske kompanije gube sporove pred međunarodnim trgovinskim arbitražama – kaže naša sagovornica, koja uređuje sekciju „Međunarodni privredni ugovori i arbitraža”.

Na Kopaoničkoj školi biće reči i o izmenama Ustava, sistemu podele vlasti i ulozi suda.

– Kopaonička škola uvek je posebnu pažnju poklanjala položaju suda u sistemu podele vlasti i ukazivala na potrebu da sud bude nezavisan i nepristrasan, da sudi na osnovu zakona, a ne na osnovu pritisaka, podsticaja i uticaja od strane bilo koga i iz bilo kojih razloga. U okviru sistema podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, od posebnog značaja je odnos između izvršne i sudske vlasti koji mora da bude lišen uticaja izvršne vlasti na sudove i da omogući sudovima da nezavisno i nesmetano obavljaju svoju funkciju – kaže dr Jelena S. Perović Vujačić.

Katedra za krivično pravo ove godine će raspravljati o izmenama Krivičnog zakonika, a katedra za radno pravo pokloniće posebnu pažnju zaštiti interesa zaposlenih. Veći broj radova na ovogodišnjoj školi posvećen je i aktuelnim pravnim pitanjima iz oblasti poreza, ekologije, zdravlja, sporta, intelektualne svojine.

Mi se moramo opredeliti za put evropskog kontinentalnog prava

– Posebno pitanje predstavlja nastavak daljeg usklađivanja naših pravnih propisa s pravom EU. Izuzetno je važno da se postavi jedna opšta koncepcija našeg prava koju danas nemamo, već „lutamo” od rešenja do rešenja koja su često uzajamno neusklađena, a nekad i protivrečna. Nije preporučljivo mešati elemente koji dolaze iz anglosaksonskog i iz evropsko-kontinentalnog prava, jer je reč o dva suštinski različita sistema. Mi se moramo opredeliti za put evropskog kontinentalnog prava, jer Srbija pripada evropskoj pravnoj civilizaciji. Mnoga rešenja koja dolaze iz anglosaksonskog prava predstavljaju strano telo u našem pravnom sistemu i ne mogu uklopiti s njim kao celinom – ističe naša sagovornica.