Ko je zapalio Latinsku Ameriku

„Nikolas Maduro je aktivirao plan za našu destabilizaciju”, izjavio je ekvadorski predsednik Lenin Moreno, optužujući venecuelanskog kolegu za pokušaj državnog udara.

I za nedavne demonstracije u drugim latinoameričkim sredinama, vlade ne pronalaze uzrok u domaćem nezadovoljstvu, već u stranom mešanju, a dežurni krivci su, u zavisnosti od zemlje, ili Vašington ili neka od preostalih levičarskih država u regionu.

Zemlje sa konzervativnim i proameričkim vladama, Čile, Kolumbiju i Ekvador, zapljusnuo je talas protesta, a za organizovanje nereda optuživane su Kuba, Venecuela i, dok tamo nije promenjena vlast, Bolivija. Nemiri u Čileu počeli su kao protest zbog poskupljenja metroa u Santjagu da bi se nastavili kao bunt protiv društvenog raslojavanja. I pored toga što su građani poručivali da njihova unesrećenost dolazi otud što su gotovo sve škole i bolnice privatne i što su troškovi za struju, vodu i lekove previsoki, predsednik Sebastijan Pinjera je insinuirao da su Čileanci nahuškani spolja.

Za razliku od Pinjere, Moreno je otvoreno prstom pokazao u Venecuelu, kao i u svog prethodnika Rafaela Koreju.

„Oni stoje iza pokušaja državnog udara”, kazao je Moreno, a prenosi Efe.

Ekvadorci su ustali zbog ukidanja subvencija za gorivo, što je dovelo do dvostrukog poskupljenja dizela. Kao i u Čileu, bila je to kap koja je prelila čašu i razotkrila dublje frustracije. Iako je Moreno izabran kao kandidat Korejine socijalističke partije, njegov mandat je obeležen privatizacijama i otpuštanjem radnika, pa su se protiv njega podigli i njegovi glasači.

I za proteste u Kolumbiji predsednik Ivan Duke optuživao je Venecuelu i Eva Moralesa dok je ovaj još bio na vlasti u Boliviji. Bogota je proterala desetine Venecuelanaca, tvrdeći da su učestvovali u demonstracijama protiv Dukea. Jedan od najvećih zagovornika teorije da su iza protesta u Čileu, Ekvadoru i Kolumbiji stajali Morales i Maduro jeste Luis Almagro, generalni sekretar Organizacije američkih država (okuplja severnoameričke i južnoameričke države). Kako prenosi „Klarin”, Almagro je „nestabilnost, nasilje i kriminal” u regionu pripisao „bolivijskoj i venecuelanskoj diktaturi”.

Poslednja zemlja u kojoj je izmerena povišena društvena temperatura je Bolivija, gde podržavaoci Eva Moralesa, posebno iz redova autohtonog stanovništva, demonstriraju protiv desničara koji su nasledili bivšeg levičarskog šefa države. Dok su nove privremene vlasti za proteste optužile Moralesove saveznike, Havanu i Karakas, „Vangvardija” primećuje da latinoamerički konzervativci sumnjiče strane države za mešanje i pokazuju brutalnost prema sopstvenim građanima. U nemirima u Boliviji nastradale su 32 osobe, u Čileu 22, a u Ekvadoru osam.

Kad su za pripremu antivladinih demonstracija i pokušaje državnih udara okrivili strane države, latinoamerički desničari su samo ponovili obrazac koji primenjuju i levičari iz regiona. I čavisti su optuživali Vašington i njegove saveznike na kontinentu za pokušaj smene režima u Karakasu kad su početkom godine buknule demonstracije protiv Madura.

Protesti su organizovani zbog toga što je naslednik Uga Čaveza započeo novi mandat posle pobede na izborima na kojima nije bilo opozicionih kandidata, kao i zbog ekonomske krize koja je milione ljudi naterala da odu iz zemlje. Sjedinjene Države i najveći broj zemalja u regionu priznale su opozicionog lidera Huana Gvaidoa za venecuelanskog predsednika, ali je njegova popularnost opala sa 60 na 40 odsto i sad je na nivou podrške koju uživa i Maduro.

I Moralesova vladavina je obeležena tvrdnjama da SAD „rovare” protiv njega. Prvi bolivijski predsednik indijanskog porekla napustio je funkciju i zemlju posle višednevnih demonstracija pošto su opozicija i Organizacija američkih država osporile njegovu pobedu na oktobarskim izborima. Iz izgnanstva u Meksiku je poručio da je američka ambasada u Boliviji zahtevala da se protiv njega izvede državni udar i da je Organizacija američkih država stavljena „u službu severnoameričke imperije”.

I njegova naslednica Žanin Anjez u svemu vidi „stranu crnu ruku”, samo što ona za proteste ne krivi „severnoameričke imperatore”, već bele mantile sa Kariba. Njena vlada je proterala diplomate iz Havane i Karakasa, kao i oko 700 kubanskih lekara. Osim Kube i Venecuele, nove bolivijske vlasti za nerede krive i donedavnog predsednika. Morales zna kako je biti sa obe strane.