Japanski cvet

Japanci obožavaju prirodu, cveće kod njih ima daleko veće značenje nego u drugim kulturama, svakom drvetu daju posebnu simboliku i po njima, nijedno cveće nije tek tako „zalutalo” na zemlju. To je naročito izraženo u njihovoj stoletnoj umetnosti aranžiranja − ikebani. Japanski dizajner Masanori Umeda dao je svoj doprinos 1990. godine ovoj lepoj tradiciji, dizajnirajući sobnu fotelju i podarivši joj jednostavno ime „Ruža”.

Fotelja zaista ima oblik cveta ruže, čija rascvetana krunica s raspuklim laticama − služi za sedenje i uživanje. Ona je privlačna, lepa i udobna. Neki analitičari dizajna su je svrstali u tzv. „erotski nameštaj”, tolika je snaga njene privlačnosti. Masanori Umeda, inače pripadnik „Memfis” grupe, koja se, naročito sedamdesetih godina prošlog veka, trudila da redizajnira predmetni svet i dizajn uopšte, uspeo je da iskoristi tradicionalne vrednosti japanske umetnosti i njene brojne varijetete floralnih motiva s ciljem da rekonstruiše i modernizuje tradicionalnu estetiku kulture svoje zemlje.

Školjka fotelje je stabilna, od presovanog špera i tapacirana poliuretanom presvučenim u crveni baršun, dok su jastučići u obliku latica cveta ubačeni u stabilnu školjku, izrađeni od poliuretana i takođe presvučeni baršunom iste boje. Čitava konstrukcija počiva na tri stabilna oslonca − kupaste forme od čeličnog aluminijuma, koje daju željenu stabilnost fotelji.

Na razmeđi između tradicije i modernosti, japanski dizajner nudi modernoj Evropi fotelju u obliku ruže, želeći da njeno potpuno savršenstvo i dovršenost bez greške pretoči u jedan običan predmet. U stvari, samo na prvi pogled „običan”, jer fotelja u sobi koja nam je bliska i koja je često „samo naša”, nikada ne može biti običan predmet. Umesto da je s isečenom stabljikom i polumrtvu stavimo u vazu za cveće na stolu ili da je zadenemo za rever, mi ćemo se u nju zavaliti, opustiti i − uživati.

Masanori Umeda

Japanski dizajner, rođen je 1941. godine. Pohađao je Kuvasava školu za dizajn u Tokiju do 1962. godine. Krajem šezdesetih godina prošlog veka odlazi iz Japana u Italiju, u Milano, gde je sarađivao s braćom Kastiljoni, dizajnirajući nameštaj za savremene enterijere. Sedamdesetih godina radio je za firmu „Oliveti” zajedno s arhitektom Etore Sotsasom, koji je imao velikog uticaja na njegov dalji dizajnerski opus. Tako se upoznao s idejama novog pravca u arhitekturi, enterijeru i dizajnu koje su proklamovali osnivači poznate grupe „Memfis”, koja je odigrala značajnu ulogu u prekomponovanju ideje „manje je više” u onu dobro poznatu „manje je − dosadno”. Učestvovao je na brojnim izložbama, zajedno s istomišljenicima, i za dizajn nameštaja bio je više puta nagrađivan.

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs