Maca u nosu, kost u grlu

Broj obolelih od alergija se poslednjih decenija višestruko povećao, tako da svaka četvrta ili peta osoba ima neku vrstu te bolesti, koja može da nastane u svim životnim dobima. Po nekim istraživanjima, dvoje od šestoro dece već na rođenju ima alergiju na proteine kravljeg mleka i aditive.

Šta je, zapravo, alergija? Stručnjaci je opisuju kao automatsku reakciju organizma na pojedine, većinom bezopasne supstance, koje naše telo pogrešno prepoznaje kao napadača.Polen, sastojci hrane, aditivi, konzervansi, dim, dlaka, perje, produkti grinja, lekovi i mnogi drugi alergeni nenapadajunaše ćelije poput virusa, pa ipak, imunološki sistem na njih reaguje kao da ugrožavaju organizam, čak i kad su prisutni u sasvim maloj količini. Istraživanja su pokazala da osoba alergična na penicilin može da reaguje desetputajačenainjekcijuovog leka ilinagrinjeizkućneprašinenegonanekubakteriju.

Na alergene reaguju specifična IgE antitela koja se sa alergenom vezuju za mastocite. Te ćelije u dodiru sa alergenom ispuštaju histamini druge supstance koje šire krvne sudove da bi se povećao dotok odbrambenih ćelija. Tako nastaje lokalno zapaljenje, koje, kao i druga, remeti funkcije organizma i znatno umanjuje radnu sposobnost.

Nije poznato zašto neki ljudi reaguju alergijom.Veliku ulogu ima nasleđe,ali ne direktno, već kao sklonostka stvaranjuspecifičnihIgEantitela. Osim toga, nastanku alergije pogoduju način života i navike. Rana izloženost dece alergenima kao što su duvanski dim, kućna prašina, dlaka i perje kućnihljubimaca, kao i infekcije, mogu da doprinesu pojavi alergije. Pojedini stručnjaci smatraju da vakcinacija ičesta upotreba antibiotika preterano štiti organizam od mikroba.

(/slika2)Alergija se s razlogom naziva i „preosetljivost“ jer su mnoga istraživanja potvrdila da stres menja hemijski sastav krvi što utiče naradimunološkogsistema. Imunološke ćelije, naime, reaguju naistu supstancu koju nervne koriste za međusobnu komunikaciju. Zato na izmenjeni odgovorimunološkog sistema mogu da utiču i psihološki činioci. Simptomi mogu da budu različiti i često neprepoznati, budući da alergijsko zapaljenje podseća na virusno.Pri svakom dodiru s alergenom naše smetnje odmah započinju, i to na mestu ulaska alergena u telo - u nosu, očima, na koži, usnama, stomaku. U organima za disanje nastaju reakcije kao što su kijanje, kašljanje, curenjei zapušenost nosa, svrab, smanjenjeiligubitak osećaja za miris (alergijski rinitis).

Kodnekih osoba alergijsko zapaljenje se spušta i na donje disajne puteve i otežava disanje, izaziva gušenjeikašalj, grč bronhija (alergijskaastma). Oko počinje da suzi, nasluznici nastaju crvenilo i svrab, kapci otiču.

Alergija na hranu ispoljava se kao mučnina, proliv, grčevi, zatvor. U ustima se stvara osećajpečenjailisvrab na jeziku, otiču usne, nepcaili ždrelo. Kožne alergije obeležavaju crvenilo, svrab, ekcem, koprivnjača, izrazito bledilokože. Alergijska reakcija pogađa i nervni sistem, što se ispoljava razdražljivošću, umorom, padom koncentracije i radnih sposobnosti.

Stručnjaci najavljuje nove lekove od kojih su neki dostupni i našim bolesnicima. To su medikamenti iz grupe antagonista leukotrijena koji se upotrebljavaju za lečenje srednje izraženog alergijskog rinitisa i astme. Oni prekidaju niz od 50 do 100 supstanci koje učestvuju u alergijskoj reakciji. Leukotrijeni su, zapravo, belančevinaste „kvačice“ koje se tokom alergijske reakcije pod uticajem IgE antitela oslobađaju na površini ćelija. Među njima je histamin najznačajniji, ali ne i jedini, budući da postoje i drugi činioci zapaljenja zbog kojih alergiju nije jednostavno lečiti i izlečiti. Neki od njih šire krvne sudove, drugi aktiviraju nervne završetke izazivajući svrab, treći deluju na koštanu srž. Upotrebom antagonista leukotrijena smanjuje se potreba za lekovima iz grupe glikokortikosteroida, a time i njihova neželjena dejstva.

Odnedavno su u upotrebi i novi, još efikasniji antihistaminici. Međutim, za sada najefikasniji biološki lek deluje na IgE antitela, pokretače lanca alergijskih reakcija. Primenjuje se za lečenje najtežih oblika astme koji su zahtevali upotrebu visokih doza kortikosteroida, i koji ne reaguju na inhalacionu terapiju. Prvi rezultati su ohrabrujući. Posle ove terapije napadi kod bolesnika sa teškom astmom su prestali ili su se izuzetno proredili.

(/slika3)Za lečenje alergijskog rinitisa koriste se i novi lokalni glikokortikosteroidi koji će uskoro moći da se nabave i u našoj zemlji. Efikasniji su od dosadašnjihkoji se prskaju u nos, i deluju duže. Ovi lekovi istovremeno uklanjaju i zapaljenje sluzokože očiju.

Osim ovih medikamenata primenjuju se i novi imunološki lekovi u obliku kapljica. Sigurniji su, bolesnici mogu da ih po preporuci lekara upotrebljavaju i kod kuće, a do sada su za ovaj lek morali periodično da dolaze u alergološku ambulantu. U pripremi su i novi preparati koji će omogućiti uzimanje manjih doza lekova protiv alergijskog rinitisa. Cilj ove imunoterapije je da naš imunološki sistem nauči da ne reaguje na alergene. Rastvor alergena u rastućim dozama postepeno se uzima preko usta. Prvo se 45 dana uzima svaki dan, zatim dva do tri puta nedeljno sve dok se ne smanji preosetljivost na polene, a time i simptomi i potreba za lekovima. Obično se primenjuje pre sezone cvetanja, da bi se organizam pripremio za susret sa različitim alergenima.

Preventiva se sastoji u izbegavanju alergena, i u nekim opštim merama. Aditivi, kojih ima oko 2.000, i konzervansi mogu da izazovu alergije i napade astme. Na našim proizvodima nisu pobrojani svi dodaci na koje preosetljive osobe mogu da reaguju. I kad je naglašeno da ne sadrže konzervanse mogu da imaju pojačivače arome i veštačke boje. Alergičnim osobama stručnjaci savetuju da izbegavaju industrijski proizvedene namirnice,a naročito one koji imaju bilo kakve dodatke.