Građani Srbije željni kažnjavanja korupcije

Da je korupcija u Srbiji rasprostranjena u velikoj meri smatra 37 odsto građana naše zemlje, pokazalo je najnovije istraživanje o percepciji građana o borbi protiv korupcije koje su zajedno radili Cesid i Usaid. Istraživanje, koje je predstavljeno juče, na Dan borbe protiv korupcije, a u kojem je učestvovalo 1.179 punoletnih građana, pokazalo je i da percepcija korupcije mnogo utiče na njihov kvalitet života i okolnosti u kojima oni žive.

Najkorumpiranije ustanove, prema oceni anketiranih građana, i dalje su one iz zdravstvenog sistema, a kao koruptivnu aktivnost koja je u najvećoj meri rasprostranjena u Srbiji, anketirani ocenjuju korišćenje prijateljskih veza sa osobama koje su zaposlene u javnim ustanovama radi lakšeg i bržeg obavljanja poslova.

Nešto manje od polovine ispitanika (41 odsto) smatra da su faktori koji najviše ometaju suzbijanje korupcije to što je ova pošast rasprostranjena u organima koji sprovode zakon.

Iako misle da je korupcija rasprostranjena, kako na nacionalnom nivou, tako i u njihovom neposrednom okruženju, čak 86 odsto ispitanika je odgovorilo da je ne bi prijavilo, dok je polovina (53 odsto) odgovorila da, kada bi se našli u situaciji da im neko traži mito, ne bi platili, već bi tražili pomoć od nekoga ko bi im učinio bez plaćanja, ali ne bi prijavili da im je neko tražio mito.

Rezultati pomenutog istraživanja pokazali su i da polovina ispitanika, među kojima je najveći broj onih između 18 i 38 godina smatra da Srbija ide u pogrešnom smeru, ne samo u pogledu korupcije. Da naša zemlja ide u pravom smeru smatra 34 odsto mladih ispitanika.

Pošto je predstavio rezultate istraživanja, Ivo Čolović, programski direktor Cesida ocenio je da institucije za borbu protiv korupcije i dalje nisu prepoznatljive građanima koji su još nezadovoljni njihovim radom.

– Većina (86 odsto u ovoj i 85 odsto u prošloj godini) veruje da su oštrije sankcije za davanje i primanje mita, pojačana zaštita uzbunjivača (85 odsto) i veća otvorenost u radu javnih organa i institucija (79 odsto u ovoj i 71 odsto u prošloj godini) najvažnije mere za borbu protiv korupcije – naglasio je Čolović.

Prema mišljenju građana Srbije pored niskih plata i nezaposlenosti, prema rečima Šenli Pinčoti, direktorke Usaidove Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj, korupcija ostaje jedan od tri najveća problema sa kojima se oni suočavaju.

– Većina ispitanika (84 odsto) veruje da korupcija u velikoj meri utiče na srpsko društvo u celini, a građani i dalje smatraju da je zdravstveni sektor najkorumpiraniji. Ljudi još ne prepoznaju u potpunosti posledice koje ona ima na kvalitet njihovog života. Međutim, 30 odsto više ispitanika nego u 2018. godini prepoznaje da je odgovarajući nadzor nad institucijama javnog sektora ključan za pozitivan uticaj na napore u borni protiv korupcije – navela je Šenli Pinčoti.

Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija ocenio je pozitivnim to što veliki broj građana prepoznaje korupciju kao jedan od najvećih problema. Istovremeno, građani nisu zadovoljni posvećenošću institucija u borbi protiv korupcije.

– Broj nezadovoljnih je višestruko veći od onih koji smatraju da je učinak dobar, a problem je što su takve ocene o ključnoj instituciji za borbu protiv korupcije – javnom tužilaštvu. Iako i dalje najviše ljudi smatra da vlada treba da predvodi borbu protiv korupcije (29 odsto), u odnosu na prošlu godinu vidno je porastao broj onih koji smatraju da bi predvodnik trebalo da bude neko od represivnih državnih organa (policija, pravosuđe) – sa 28 odsto iz 2018. na 37 odsto 2019. godine. Ovaj podatak ukazuje na to da su građani željni da vide da se korupcija kažnjava, ne samo u pogledu visine kazne, već i kroz veći broj istraženih slučajeva – zaključio je Nenadić.