Legija računa na novo suđenje?

Optužbe na račun pokojnog premijera Zorana Đinđića i njegovih saradnika, koje je na suđenju "zemunskom klanu" izneo optuženi Aleksandar Simović, kao i bombastično najavljivani intervju Milorada Ulemeka Legije beogradskom "Glasu javnosti", podigle su tenziju u Specijalnom sudu za borbu protiv organizovanog kriminala. Izvor "Politike" iz Specijalnog tužilaštva, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da ima utisak da, posle izricanja presude za atentat na premijera, raste nervoza pripadnika nekada najmoćnije kriminalne grupe u Srbiji, a posebno prvooptuženog Ulemek, koji je do sada dobio ukupno 137 godina robije. Takođe, naš izvor tvrdi da postoji sinhronizacija između onoga što govore Simović u sudu, i Ulemek u beogradskim tabloidima. Namera im je da otvore nova pitanja u procesu u kojem pripadnici "zemunskog klana" odgovaraju za ubistva pripadnika konkurentskih klanova, otmice i terorizam, ali i da unesu konfuziju u ono što je do sada utvrđeno na suđenjima koja su već okončana.

Naročito je upadljivo da su počela agresivna  prozivanja pojedinih političara u procesu koji uskoro ulazi u završnicu. Šta je cilj odbrane optužbama koje se teško mogu dokazati? Da li da se natera tužilaštvo da proverava sve ono što je Simović ispričao na sudu, a Ulemek u medijima, kao što je svojevremeno urađeno posle svedočenja svedoka saradnika Dejana Milenkovića Bagzija?

U Specijalnom tužilaštvu veruju da iza izjave Aleksandra Simovića stoji prvooptuženi Milorad Ulemek Legija, koji posredstvom tima advokata navodno "vuče sve konce odbrane". Iako je Ulemek pravosnažno osuđen na 40 godina zatvora, zbog ubistva Ivana Stambolića i pokušaja atentata na Vuka Draškovića, kao i prvostepeno na još 40 godina zbog atentata na Đinđića, on i dalje ima teoretsku šansu da u vanrednim pravnim postupcima izdejstvuje novo suđenje. Presuda od 40 godina nije neoboriva ni posle postupaka u tri stepena. Zbog toga se Ulemek ne predaje, smatraju naši izvori.

Naime, i posle pravosnažno izrečene presude, republički tužilac, po zakonu, može da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti, o čemu bi odlučivao Vrhovni sud Srbije. Ukoliko bi takav zahtev bio uložen, Vrhovni sud bi mogao da ga odbije, ali i da ga prihvati i ukine sve prethodno donete presude. U tom slučaju, Legiji i ostalim optuženima sudilo bi se iz početka.

– Aleksandar Simović računa na javnost. Imao je zadatak da brani Ulemeka, zatim Radomira Markovića, bivšeg šefa RDB-a i Željka Maksimovića Maku, optuženog za ubistvo policijskog generala Boška Buhe. Pored njih branio je tužioca Milana Sarajlića i, naravno, svog brata Miloša Simovića i sebe. Simović je, kao i svojevremeno Ulemek, tvrdio da je klan Dušana Spasojevića bio blizak tadašnjoj vlasti. On je pokojnog premijera pokušao da uvuče u kriminal, kako bi atentat prikazao kao obračun podzemlja. Simović time ne može da odbrani sebe od optužbi za ubistva, ali računa na beneficije koje bi mogao da ima ako bi u Srbiji došlo do promena na političkoj sceni – kažu naši izvori iz tužilaštva.

Kako nam je objašnjeno, rok za ulaganje zahteva za zaštitu zakonitosti ne postoji. Tužilac može da ga podnese za pet, 10 ili 20 godina. Ulemek očigledno računa na dolazak vlasti koja bi mu omogućila novo suđenje, a time i mogućnost za izricanje drugačije presude. Po novom Zakoniku o krivičnom postupku, i optuženi će imati pravo da ulože zahtev za zaštitu zakonitosti.

Advokat Slobodan Milivojević, Ulemekov branilac, ističe da njegov klijent želi da kaže sve što zna i da to prepusti sudu javnosti.

– Ulemek na suđenju nije mogao da ispriča sve, jer je bio usmeravan pitanjima i zato je odlučio da se obrati medijima. Ne smatra da to može da utiče na postupke koji su u toku. Da li će to u budućnosti biti predmet interesovanja nekog od političara i da li će njegove tvrdnje neko proveravati, stvar je procene onih čiji je to posao – rekao je "Politici" advokat Milivojević.

Podsećamo, na suđenju za ubistvo premijera Đinđića Ulemek je govorio devet radnih dana, od juna do septembra 2004. godine, pričajući veoma opširno čak i o temama koje nemaju mnogo veze sa optužnicom. Tada nije pomenuo ono što sada tvrdi – da je atentator na dan zločina pobegao u London. Da li je Ulemek promenio strategiju odbrane?

– On nije promenio strategiju, samo iznosi informacije koje ima. Deo toga znao je i tada, a deo je saznao u međuvremenu. On na sudu nije bio pozvan da kaže ko je ubio premijera Đinđića, već da se brani od optužnice. Ulemek je tvrdio da on i Zvezdan Jovanović nisu to učinili i mislio je da može to da dokaže. Pošto je ipak osuđen, odlučio je da kaže ono što zna, da nagovesti ko je ubio Đinđića – kaže advokat Milivojević.

Ulemekov branilac za sada ne želi da kaže kojim kanalima je njegov klijent dao intervju listu "Glas javnosti" i kako je došao do tih informacija.

Posebno pitanje je provera istinitosti tvrdnji optuženog koji pred sudom proziva pojedine političare za kriminal i korupciju. Aleksandar Simović je optuženi u procesu i ima pravo da se brani ćutanjem, istinom ili lažima. On, po zakonu, ne može da odgovara zbog onoga što je javno izjavio, jer mu zakon dozvoljava da u odbrani kaže sve što želi. Njegovo izlaganje ne može se uporediti sa svedočenjem Dejana Milenkovića, jer je Milenković svedok pod zakletvom, dok Simović nije dužan da govori istinu pred sudom.

Simović je, da podsetimo, izjavio da je premijer Đinđić, sa Miloradom Dodikom i Borislavom Mikelićem bio u grupi švercera duvana, da je Dušan Spasojević predao Čedomiru Jovanoviću milion i po evra posle izlaska iz pritvora, da su Čedomir Jovanović i Vladimir Popović dobijali novac od zarade preduzeća "Difens roud", da Dejan Milenković čuva oko 10 miliona evra Spasojevićevog novca i još niz drugih optužbi. Tužilaštvo bi moglo da proveri njegove tvrdnje, ali bi to bilo znak da postoji dilema da li je Simović izvršio druga krivična dela koja mu se stavljaju na teret.

– Da je Simović priznao ubistva i otmice za koja se tereti, a zatim optužio političare za kriminal, onda bi njegove tvrdnje mogle da se uzmu u razmatranje – ocenjuje se u tužilaštvu.

--------------------------------------------------------------------------

Sud nije dozvolio intervju

Objavljivanje intervjua i memoara osoba koje izdržavaju dugogodišnje zatvorske kazne u svetu je sasvim redovna pojava. U Srbiji je to do sada bilo neuobičajeno. Pre nekoliko godina, jedan beogradski list objavio je tekst u kojem se Radomir Marković, bivši šef RDB-a obratio javnosti u tekstu u kojem je odbacio odgovornost za zločin na Ibarskoj magistrali.

Sudija Nata Mesarović koja je predsedavala veću u postupku za atentat na premijera Đinđića, nije dala odobrenje da Ulemeka u zatvoru poseti neki novinar, niti je takav zahtev uopšte dostavljen sudu. Kako je objavila Televizija B92, sud će istražiti na koji način je Ulemek dostavio intervju medijima i da li je taj intervju autentičan.

--------------------------------------------------------------------------

Ubica prebačen u London

Pravi ubica Zorana Đinđića evakuisan je iz Beograda 12. marta 2003. privatnim avionom, koji je sa surčinskog aerodroma odleteo za London. Ta tvrdnja Milorada Ulemeka iz jučerašnjeg "Glasa javnosti" predstavlja jedinu novost u odnosu na ono što je on do sada govorio na sudu, braneći se od optužbi da je odgovoran za ubistvo Zorana Đinđića.