Nije svaka plastična kesa ista

Za samo dvadesetak dana običnih, plastičnih kesa neće biti u prodavnicama i na pijacama. Njihovo mesto, po odluci grada, moraće da zauzmu cegeri, papirne ili biorazgradive kese.

Koliko su trgovci spremni da sprovedu ovaj propis koji se u „Službenom listu” grada nalazi još od septembra prošle godine biće jasnije već prvih dana januara kada on zaživi u praksi.

Veliki trgovinski lanci su uglavnom već preduzeli mere da umanje upotrebu običnih plastičnih kesa. Počeli su da ih naplaćuju pa su se ubrzo videli i konkretni rezultati. Korišćenje plastičnih kesa smanjeno je gotovo za 70 odsto.

Posle ovog koraka potrošači su polako prešli na alternativne načine pakovanja kupljene robe – nose cegere ili kupuju papirne kese. Jedna od alternativa za pakovanje robe su i takozvane biorazgradive kese.

Velikom broju kupaca nije najjasnije zašto jednu vrstu plastičnih kesa, onu običnu, menja druga vrsta i koja je u stvari razlika između njih.

– „Obične” plastične kese prave se od petrohemijskih sirovina koje se dobijaju preradom nafte (najčešće su izrađene od polietilena i imaju oznaku PE). Mogu više puta da se upotrebljavaju i da se recikliraju. Ove kese su po zapremini veliki otpad, ali po masi nisu jer im je masa mala. Zbog toga je za reciklažu potrebno sakupiti velike količine kesa, ali pitanje je koliko je to isplativo. Trenutno se mali procenat ovih kesa reciklira – kaže Melina Kalagasidis Krušić, redovni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta.

Po definiciji Američkog društva za testiranje materijala, biorazgradivi materijal je onaj koji se može razgraditi pod dejstvom mikroorganizama na netoksične i ekološki prihvatljive ostatke. Taj proces može da traje od mesec dana do nekoliko meseci, u pojedinim slučajevima godinu i duže. Brzina razgradnje zavisi od više faktora: odabranog materijala, temperature, vlage, kiseonika...

– Biorazgradive kese se obično prave od obnovljivih sirovina (dobijaju se iz biljaka i životinja), ali postoje i kese izrađene od petrohemijskih razgradivih sirovina. Obične plastične kese ne mogu da se razgrade pod dejstvom mikroorganizama tako da se sa tog aspekta smatraju nerazgradivim. Za njihovu razgradnju u prirodi pod dejstvom svetlosti i drugih faktora potrebno je mnogo godina (po nekim istraživanjima oko 50, dosta zavisi od uslova, ali svakako je više desetina godina), tako da se i sa tog aspekta smatraju nerazgradivim – objašnjava Kalagasidis Krušić.

Osim biorazgradivih, postoje i razgradive kese. To su one kojima su dodati odgovarajući aditivi za podsticanje njihove razgradnje pod dejstvom svetlosti ili toplote u mnogo kraćem vremenskom periodu (dve godine) u poređenju sa običnim plastičnim kesama. Ne mogu mnogo puta da se upotrebljavaju kao obične plastične kese i ne recikliraju se.

– Postoje i kompostirajuće kese kao što su one koje su izrađene od derivata poli(mlečne kiseline). Nose oznaku PLA. Kompostiranje podrazumeva kontrolisanu biološku razgradnju materijala. Kod ove razgradnje je veoma važno da se to uradi pod odgovarajućim i kontrolisanim uslovima – kaže Kalagasidis Krušić.

Kada je reč o razgradivim i biorazgradivim kesama i procesu njihove proizvodnje, proizvođači koriste, u suštini, iste metode kao i za obične. Menja se materijal, aditivi i prema tome se podešavaju uslovi proizvodnje.

Ukidaju se samo kese za jednokratnu upotrebu

Među sugrađanima se pojavila bojazan oko upotrebe plastičnih kesa poput onih za đubre. Ali nema razloga za brigu jer zabrana ne važi za kompletno sve kese. Ukidaju se jednokratne, plastične debljine od 15 do 50 mikrona koje po sastavu nisu biorazgradive, one koje su se najčešće dobijale u radnjama, na pijacama...

Za određenu robu, poput ribe i voća, koristiće se i dalje tanke kese koje se lako razlažu. One će ostati u upotrebi do daljeg jer u njima ima najmanji procenat štetnih materija.

Izuzeće od pravila biće aerodrom gde će moći da se nastavi sa upotrebom običnih plastičnih kesa.

Što manje, to bolje

U Srbiji se do 2019. godišnje proizvodilo između 7.000 i 9.000 tona otpada od plastičnih kesa.

Evropske direktive predviđaju da se smanji upotreba običnih plastičnih kesa. To bi trebalo da se realizuje u dva talasa u razmaku od pet godina. Prvo bi broj kesa sa 300 koliko ih je do prošle godine u proseku koristio građanin Srbije pao na 90, a zatim na 40 po glavi stanovnika.