Gruevskog čeka težak posao

Specijalno za „Politiku”
Skoplje, 4. juna – Dok su lideri drugih koalicija i partija otrcanom retorikom i prokljuvljenim obećanjima kukumavčili za podršku glasača, Nikola Gruevski, aktuelni i budući premijer Makedonije, i u minuloj izbornoj kampanji ostao je dosledan urođenoj vrlini da istinu, ma kakva bila, kaže glasno. On je tako, na startu izborne kampanje, istupio sa izjavom da mu pobeda neće značiti mnogo ukoliko njegova koalicija ne osvoji apsolutnu većinu u budućem parlamentu.

Ako nemamo tu većinu, nastavićemo sa natezanjima i gubljenjem vremena sa opozicijom čija prazna retorika lepo zvuči ali ne daje rezultate, rekao je objašnjavajući zašto mu je potrebna „potpuna pobeda”. Njegovo obraćanje makedonskim građanima delimično su razvodnili njegovi prvi saradnici i savetnici, često forsirajući delove „pesme” koju su pevali kad im je šef bio „pobugarčeni” Ljubčo Georgievski.

Pa ipak, njegova „nedopustiva” iskrenost i urađeno u prethodnih dvadeset meseci, rezultirali su pobedom kakva nije zabeležena ni u jednoj postkomunističkoj zemlji na Balkanu, a i šire. Ona je tim veća jer je u njenim temeljima ugrađen neverovatan poraz socijaldemokrata, koji su ovde, do juče, imali tretman nacionalne makedonske autentičnosti.

Dakle, Gruevski je dobio ono što je hteo, apsolutnu vlasti, pravo i šansu da svoje ljudske i državničke zamisli realizuje bez izgovora zvanog „nekonstruktivna opozicija”. Otuda i nije neumesno postaviti pitanje da li je makedonski premijer svestan da apsolutna vlast za protivtežu ima apsolutnu odgovornost.

U njegovom slučaju i u slučaju Makedonije ova druga strana apsolutne vlasti ima sastojke koji ne zavise od iskrenosti, predanosti i odlučnosti u poslu kakav je upravljanje zemljom, koja još nema međunarodno priznat ni identitet, niti suverenitet.

Koliko sutra, Gruevskog čeka obaveza da za vladajućeg partnera ponovo uzme Menduha Tačija i da istovremeno amortizuje nameru Ali Ahmetija da ostvari pretnju, da će se okrenuti „drugim sredstvima” ukoliko njegova DUI ne bude do nove vlasti. Mogućnost da ih prigrli obojicu u startu će obesmisliti njegovu izbornu pobedu. Isključivi i sujetni, kakvi su, Tači i Ahmeti bi vladu rasturili posle prve zajedničke kafe novog kabineta. U borbi za poziciju kakvu je u Makedoniji imao Tačijev mentor Arben Džaferi, ova dvojica bi na kocku stavili mnogo toga, pa i makedonsku državu.

Drugi, ne manje važan, element u „apsolutnoj odgovornosti” jeste pitanje spora sa Grčkom oko ustavnog imena Makedonije. Gruevski se do pre neki dan prilično kolebao oko ličnog ubeđenja da ime ne treba menjati „ni po koju cenu”, sem ako se tako građani ne izjasne na referendumu, i razumne obaveze na kompromis. Iz Vašingtona i Brisela mu je već poručeno da do jeseni svoje prijatelje oslobodi obaveze da još jednim vetom Makedoniji produže put do NATO-a i EU, kojima stremi i njegova vlada.

Treća stvar koja Gruevskom može zagorčati apsolutnu vlast svakako je socijalno beznađe polovine makedonskog stanovništva. Ukoliko oni koji su za Gruevskog glasali, verujući njegovim obećanjima, još sutra stomakom ne osete da se nisu prevarili – eto mu belaja.

Ovom prilikom nećemo o „krupnim sitnicama” kao što su priznavanje Kosova, utvrđivanje granice sa Srbijom (u delu prema južnoj srpskoj pokrajini), pomirenje sa Bugarima, korektniji odnos prema ruskim i srpskim investitorima...

I sasvim na kraju: ukoliko ne želi da mu Amerikanci pošalju nekog novog Džemsa Perdjua ili Pitera Fejta, Gruevski će vrlo brzo morati da proguta izjavu da „po svoje mišljenje neće ići u američku ambasadu”.