Erdogan traži osudu genocida nad Indijancima

Kriza u odnosima Turske i Amerike se i dalje produbljuje i poprima razmere koje nije lako razumeti. Najnovije optužbe koje se razmenjuju očigledno su u funkciji domaćih političkih potreba, pogotovo što Amerika ulazi u izbornu godinu, dok se predsednik Redžep Tajip Erdogan prvi put suočava s izazovima disidenata koji su ga napustili i osnovali svoje stranke.

Senat američkog Kongresa je, posle dužeg odlaganja, sredinom prošle sedmice usvojio rezoluciju o genocidu nad Jermenima u vreme raspada Osmanske imperije pre sto godina, što je ranije uradio i Predstavnički dom. U Ankari taj potez je dočekan na nož, jer bi to moglo da otvori bolno pitanje vraćanja ogromne imovine i štete.

Genocid nad Jermenima, koji je počeo 1915. godine u vreme raspada Osmanske imperije, dosad je priznalo tridesetak zemalja, među kojima su Francuska, Nemačka, Švedska, Rusija, Vatikan. U Jerevanu uporno tvrde da je tada ubijeno 1,5 miliona pripadnika tog naroda, što u Ankari uporno opovrgavaju i predlažu da se to pitanje prepusti istoričarima.

U reagovanjima na potez američkog Kongresa, predsednik Erdogan je ovog puta otišao korak dalje. „Politizacija domaćih pitanja u SAD čiji je cilj da se oslabi pozicija predsednika Donalda Trampa ima negativne posledice koje se osećaju u Turskoj. Ali mi nismo praznih ruku. Reći ću jasno i otvoreno: nije mogućno govoriti o Americi, a da se ne pomenu Indijanci i genocid koji je izvršen nad tim narodom. To je sramni deo američke istorije”, izjavio je on u intervjuu jednoj lokalnoj TV stanici, nagoveštavajući da bi parlament u Ankari mogao da usvoji rezoluciju o američkom genocidu nad Indijancima.

Predsednik Turske, koji je poznat kao političar kome diplomatski jezik nije jača strana, iskoristio je ovu priliku da prozove i predsednika Francuske Emanuela Makrona, sa kojim u poslednje vreme ne može da nađe zajednički jezik o mnogim pitanjima, pa ni oko genocida nad Jermenima. „Ne mogu se staviti po strani ni masakri koje je Francuska izvršila u Ruandi i Alžiru”, istakao je Erdogan i dodao da je „istorija Zapada zapravo istorija rasizma i kolonijalizma”.

Odnosi SAD i Turske našli su se na velikoj proveri kada je Ankara krajem 2017. godine kupila ruske rakete S-400. U NATO-u, a posebno Pentagonu, uporno tvrde da one ne mogu da se uklope u odbrambeni sistem alijanse i traže da Ankara otkaže taj ugovor jer će Rusi prvi put biti u prilici da iznutra špijuniraju savezničko naoružanje, pre svega najmodernije avione F-35. „To je završen posao”, odgovaraju u Ankari i ističu da su spremni da kupe i američke rakete „patriot” ako im Pentagon ponudi povoljne uslove.

Pentagon je već obustavio isporuku aviona Turskoj, koja je kupila sto F-35 i učestvuje u njihovoj proizvodnji. Blokirana je i obuka turskih pilota koji se nalaze u Americi. Ali u Kongresu sada prete da se na tome neće zaustaviti, da će se Turska naći na udaru i drugih sankcija.

U Ankari se nadaju da će Vašington na kraju odustati od blokade isporuke modernih aviona F-35. „Ukoliko se to ne desi, onda ćemo mi morati da tražimo alternativno rešenje”, kažu u Ministarstvu odbrane. Lokalni mediji otkrivaju da su u igri navodno ruski avioni „su-35” i „su-57”.

U slučaju da Bela kuća uvede sankcije Turskoj, Ankara bi odgovorila žešćom merom. Predsednik Erdogan otvoreno preti. U tom slučaju, navodi Erdogan, oni bi mogli da zatvore vazduhoplovnu bazu Indžirlik u jugoistočnoj Anadoliji, koju decenijama koriste Amerikanci. Ona je svojevremeno odigrala ključnu ulogu u špijunskim letovima nad Sovjetskim Savezom, kao i u oružanim sukobima u Avganistanu, Iraku i sada u Siriji. Upućeniji tvrde da Amerikanci u njoj imaju najmanje pedeset atomskih bombi. Kako se najavljuje, na udaru će se naći i radarska baza NATO-a Kuredžik.

Predsednik Erdogan sada otvoreno preti da bi mogao da stavi katanac na Indžirlik, u šta je teško poverovati jer ona za NATO saveznike ima nezamenljivu stratešku ulogu u tom delu sveta koji je u dubokom previranju. „Na nama je sada da o tome donesemo odluku. Ako bude potrebno da se to uradi, mi ćemo zatvoriti baze Indžirlik i Kuredžik”, izjavio je predsednik Turske.

Politički posmatrači u Ankari primećuju da se u najnovijem zaoštravanju odnosa između dve savezničke zemlje, vodeće u NATO-u, još nije oglasio predsednik Tramp. U Turskoj se nadaju da bi on mogao da spusti ton kako bi se izbeglo dalje izazivanje nepredvidljivog saveznika koji otvoreno preti iz Anadolije.