Neizvesna sudbina srpske dece na Malti

Rešenje za srpsku decu koja su na Malti, a preti im deportacija jer njihovi roditelji ne zarađuju onoliko koliko malteški zakoni nalažu, ni juče nije pronađeno. U Ministarstvu spoljnih poslova kazali su za naš list da novosti na ovu temu nema, a jedino je za sada izvesno da tamošnja vlada nije donela odluku o njihovom izuzeću, kako su neki mediji pogrešno izvestili, kao i da ona neće biti proterana pre praznika.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao je da je njegovo ministarstvo uputilo zvaničnu notu i zamolilo predstavnike Malte za humani pristup i najavio da će u januaru biti održane političke konsultacije na tu temu.

Dačić je u kontaktu sa kolegom sa Malte i pokušava da nađe rešenje koje će zadovoljiti njihovu imigracionu politiku. Iako su mediji licitirali brojkom od 22 srpska deteta koja nisu dobila produženje boravka na Malti, u MSP za „Politiku” kažu da nije tu reč samo o našim državljanima, već i o deci sa prostora bivše SFRJ, odnosno iz Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije. Takođe, potvrdili su da se na Malti još nalazi i naš ambasador u Italiji, budući da ova ambasada na nerezidencijalnoj osnovi pokriva Maltu, i šef konzularnog odeljenja, što znači da su u kontaktu sa tamošnjim nadležnim organima kako bi pronašli rešenje za ovu situaciju.

Generalni sekretar MSP-a Veljko Odalović juče je za RTS rekao da će pokušati da odlože izvršenje i ostave prostor za žalbeni postupak. To je put koji savetuje i Agencija za državljanstvo i boravak Malte. Naime, nakon informacija koje su se pojavile u pojedinim medijima, reagovala je saopštenjem u kojem je navedeno da nije tačno da se od dece očekuje da odmah napuste zemlju. Naglasili su da roditelji imaju pravo žalbe i da mogu da ospore odluke u Odboru za žalbe imigranata, koji je nezavisno i autonomno telo.

– Dok se takvo rešenje ne donese, biće im dozvoljeno da borave na Malti uz privremene dozvole, što je praksa koju malteške vlasti primenjuju godinama – navodi se u saopštenju agencije.

Odalović se dotakao i priprema za odlazak, tokom kojih bi naši ljudi morali dobro da se informišu o pravima i obavezama koji ih čekaju u novoj zemlji.

– Mnogo puta nam se desilo da ljudi ništa o tome nisu znali. Pojavljuju se razne agencije koje obezbeđuju posao bez informacija o tome koliko je taj posao legalan i u skladu sa propisima zemlje prijema i međudržavnim sporazumima – upozorio je Odalović. Dodao je i da je ključna adresa za one koji se pripremaju za odlazak Ministarstvo rada i socijalne politike, dok je Ministarstvo spoljnih poslova „tu da pomogne, poduči, ukaže na određene probleme i preventivno deluje”.

Međutim, u Ministarstvu za socijalni rad nezvanično su za naš list rekli da su oni adresa isključivo za segment koji se tiče rada, ne i porodice.

Iako je o ovom scenariju bilo reči još u septembru, roditelji su prošle nedelje dobili potvrdu da su njihovi zahtevi za boravak dece odbijeni. Razlog je taj što prihoduju manje od zakonskog minimuma koji propisuje da porodice iz zemalja koje nisu članice Evropske unije moraju da zarađuju najmanje 19.000 evra godišnje. Ali ukoliko imaju potomstvo, iznos mora biti veći za 3.800 evra, i to po detetu. Nevolja je u tome što u ovu cifru ne ulaze bonusi ni isplate za prekovremeni rad.

„Nije reč o diskriminaciji”, kažu u Agenciji za državljanstvo i boravak, „već je cilj ovakvih propisa garancija dostojnog životnog standarda porodicama migranata i njihovoj deci”.

Prema podacima iz 2018. godine, na Malti su registrovana 5.744 državljanina Srbije, što je predstavljalo najveću nacionalnu zajednicu koja dolazi iz trećih zemalja.