Umivanje spomenika knezu Mihailu na proleće

Umivanje spomenika knezu Mihailu koje je trebalo da počne krajem novembra biće, kako nezvanično saznajemo, prolongirano za proleće. Za to postoje dva razloga. Jedan od njih su vremenski uslovi jer su za radove potrebne određene temperature, a drugi je postavljanje klizališta na Trgu republike.

Do sada je završeno pranje mermernog postolja od grafita i sređivanje kandelabara, a predstoji konzervacija koja podrazumeva čišćenje skulpture od naslaga i njenu zaštitu.

Izvođač radova biće preduzeće „Granit Liješće”, a konzervatorske radove obaviće Risto Mihić, vajar i konzervator u Narodnom muzeju. Predviđena sredstva za taj posao su 3,7 miliona dinara bez PDV-a. Kako je reč o konzervaciji, a ne restauraciji spomenika, skulptura neće biti skidana. Oko spomenika visokog blizu deset metara biće postavljena skela da bi konzervator i radnici mogli da priđu skulpturi.

Ceo konzervatorski postupak, kako je nedavno rekao Mihić, radi se da bi se usporilo propadanje konjaničke skulpture i da bi se ona dodatno zaštitila.

Za razliku od restauracije koja podrazumeva vraćanje nekog dela u prvobitno stanje, konzervacija podrazumeva da se ukloni sve ono što ruži izgled spomenika, a sama skulptura repatinira da bi dobila lepši izgled.

Prvo je predviđeno da se skulptura očisti destilovanom vodom da bi se skinuli prljavština i otkrila eventualna oštećenja, a da se pri tom mesing od koga je načinjena sačuva u netaknutoj formi. Ovim konzervatorskim radovima predviđeno je da se zatvore neke pukotine i rupice koje su se ovih godina pojavile.

Spomenik knezu Mihailu već 137 godina „nadgleda” prostor glavnog gradskog sastajališta – Trga republike. Za to vreme nije mnogo puta intervenisano na njemu. Na postamentu izgrađenom od venčačkog mermera poslednje popravke pre ovogodišnjih rađene su 1996. godine, a pre toga 1983. Skulptura nije obnavljana godinama, prema nekim podacima od 1983.

Zbog izuzetne kulturno-istorijske vrednosti, on je utvrđen za kulturno dobro od velikog značaja. Osim toga, spomenik se nalazi u okviru prostorne kulturno-istorijske celine „Istorijsko jezgro Beograda” koja je takođe utvrđena za kulturno dobro.

Italijan uradio spomenik

Ideja da se podigne spomenik knezu Mihailu začeta je u drugoj polovini 19. veka kada su u Beogradu podizani spomenici uglednim ličnostima Srbije. Posle brojnih polemika i međunarodnog konkursa na koji je pristiglo čak 17 radova, za autora je izabran italijanski vajar Enriko Paci. On je, između ostalog, uradio spomenik italijanskom piscu Danteu ispred bazilike Santa Kroče u Firenci.

Spomenik je odliven u Minhenu, a nacrte za postament uradio je srpski arhitekta Konstantin Jovanović. Svečano je na tadašnjem Pozorišnom trgu otkriven decembra 1882. godine na Svetog Nikolu, krsnu slavu Obrenovića.

Kao model za figuru konja koga jaše knez Mihailo poslužio je at, vranac koga je knez dobio vraćajući se iz Rumunije sa svadbenog putovanja sa Julijom Hunjadi.