Uhapšeno 49 direktora i 25 funkcionera

Prema podacima posebnih odeljenja javnih tužilaštava za borbu protiv korupcije u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu najzastupljeniji u krivičnom gonjenju bili su predmeti u kojima je korist ispod milion dinara, dok je broj procesa u kojima ona prelazi dva miliona dinara svega šest odsto. Iz ovih podataka, kako je zaključeno na konferenciji Udruženja tužilaca i zamenika tužilaca Srbije, proizilazi da se posebna odeljenja ne bave predmetima visoke korupcije, već se resursi troše na procesima kojima bi trebalo da se bave redovna tužilaštva.

Govoreći o rezultatima u borbi protiv korupcije, predsednica Predsedništva UTS Lidija Komlen Nikolić, kazala je da smatra da su potrebne izmene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije po kojem posebna odeljenja pri višim tužilaštvima postupaju.

– Katalog krivičnih dela koje gone posebna odeljenja za borbu protiv korupcije pri višim tužilaštvima je nedovoljan. Takođe, ne postoji dovoljna otvorenost u radu, a naročito kada je reč o sporazumnom rešavanju slučajeva. Javnost je gladna rezultata o borbi protiv korupcije – kazala je Komlen Nikolić i dodala da su se poteškoće u radu posebnih odeljenja javile i zbog činjenice da se početak njihovog rada poklopio sa stupanjem na snagu izmena Krivičnog zakonika, koji je tada menjan deveti put.

Prema podacima koji su na konferenciji predočeni javnosti, za godinu i po dana rada posebnih odeljenja za borbu protiv korupcije pri Višim tužilaštvima u Novom Sadu, Beogradu, Kraljevu i Nišu, podnete su krivične prijave protiv 15.222 osobe, od kojih je 1.269 optuženo. U istom periodu zaključen je 641 sporazum o priznanju krivičnog dela pa je, kako je ocenjeno na konferenciji, ovakav način rešavanja predmeta veoma zastupljen što doprinosi povećanju efikasnosti u radu posebnih odeljenja.

– Iz ovog proizilazi da je veći i broj osuđenih za ova krivična dela. Međutim, blage kazne koje su rezultat korišćenja ovog mehanizma su u neskladu sa strategijom izvršne vlasti da se kaznena politika pooštri. Broj oslobađajućih prvostepenih presuda je manji od dva odsto od ukupnog broja presuđenih predmeta. Statistika u ovim predmetima ne razvrstava počinioce ovog krivičnog dela prema tome da li pripadaju javnom ili privatnom sektoru, tako da se sa sigurnošću ne može reći da li se neki slučajevi gonjenja ovog krivičnog dela odnose na korupciju u javnom sektoru – pokazuju podaci Udruženja tužilaca.

U izveštaju se navodi da se pojedina krivična dela gone izuzetno retko, a to su primanje i davanje mita u vezi sa glasanjem, primanje i davanje mita u obavljanju privredne delatnosti i trgovina uticajem. Najveći broj postupaka, prema analizama strukovnog udruženja tužilaca, pokrenut je prema odgovornim licima, dok su službena lica najređe odgovarala.

Na konferenciji se čuo podatak i da u posebnim odeljenjima za borbu protiv korupcije pri četiri viša tužilaštva, nema dovoljno tužilaca, kao i da je najveći broj njih u ova odeljenja prešlo iz osnovnih tužilaštva i to uglavnom zbog većih plata. Iako je Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije predviđeno da u svakom odeljenju bude zaposlen i finansijski forenzičar to nije slučaj.

– S obzirom na to da oni imaju status javnih službenika, a samim tim i veća primanja od onih zaposlenih u tužilaštvu, gotovo niko od njih ne želi da promeni posao. U nekim odeljenjima, finansijski forenzičari se angažuju privremeno, što, svakako, nije rešenje – rečeno je na konferenciji.

Kao jedan od govornika, Darko Luković, načelnik Odeljenja za borbu protiv korupcije MUP-a Srbije, kazao je da je zadovoljan što je znatan broj postupaka okončan zaključivanjem sporazuma o priznanju krivičnog dela.

– To govori da su policajci i tužioci u istragama koje su vodili dobro primenili posebne dokazne radnje i prikupili druge činjenice. Jer, kada osumnjičeni pristane da se sporazume sa tužiocem, to znači da je svestan dela koje mu se stavlja na teret i da pristaje da bude osuđen. Mi ovde ne govorimo o oslobađanju, ti ljudi su osuđeni pravosnažnim presudama. Kazne koje se izriču nisu male, kao što to na prvi pogled izgleda – rekao je Luković.

On je naveo podatak da su od početka rada odeljenja kojim rukovodi, osumnjičeni koji su uhapšeni protivpravno pribavili korist od blizu 23 miliona evra.

– Uhapsili smo i podneli krivične prijave protiv 49 direktora različitih preduzeća i 25 funkcionera. Takođe, privodili smo i podnosili krivične prijave protiv gradonačelnika, predsednika opština, skupština, predsednika različitih udruženja... Veliki doprinos, posebna odeljenja su dala u otkrivanju slučajeva pranja novca. U prilog ovoj tvrdnji može da se navede podatak da je u 2015. i 2016. godini otkriveno 12 dela pranja novca, u 2018. godini (od marta, kada je odeljenje počelo sa radom) bilo ih je 82, dok je u ovoj godini taj broj 109. Poseban akcenat stavljen je na trgovinu uticajem – kazao je Luković.