Maduro počinje promene lažnim „Volmartom"

Za razliku od prošlog decembra, igračke i ukrasi za jelku ove godine mogu da se pronađu u radnjama, ali je Božić stigao samo za bogate. Iako su prodavnice daleko bolje snabdevene jer država odustaje od kontrole cena, za prosečnog Venecuelanca tržišna vrednost robe je previsoka.

Južnoamerička država godinama je u dubokim finansijskim nevoljama zbog čega je emigriralo 4,5 miliona ljudi. Da bi izašla na kraj s inflacijom, koja je prošle godine iznosila milion i po odsto, vlada predsednika Nikolasa Madura popušta kad je reč o nametanju cena, ukida visoke poreze na uvoz i dozvoljava realniji kurs bolivara.

Posle nestašica čak i hleba i toalet-papira, rafovi su konačno puni, uglavnom robe uvezene iz Majamija. To je obradovalo imućnije građane, koji više ne pazare na crnom tržištu. Venecuela više ne izvozi naftu u Ameriku jer je administracija Donalda Trampa to faktički zabranila, ali je čavistička vlada značajno olakšala uvoz iz Amerike.

„Vlada nije znala kako da pokrene ekonomiju pa radi ono što ljudi žele, a to je slobodno tržište”, ocenio je Rikardo Kusano, predsednik venecuelanske privredne komore za „Vašington post”.

Donedavno su ljudi još tokom noći formirali redove da bi kupili hranu i kućnu hemiju pre nego što budu razgrabljene, a sada, kad ima artikala, nema mušterija. U zemlji u kojoj je minimalac šest dolara, malo je zainteresovanih za uvozni puter od dva dolara. Od toga da su gotovo bili besplatni, pojedini lekovi su poskupeli na 70 dolara.

Osim što je smanjila ogroman namet na uvoznu robu, venecuelanska vlada je dozvolila i realniju zamenu bolivara za dolare.

Američka valuta ulazi u Venecuelu na različite načine. Doznake iz dijaspore dosegle su ove godine 3,5 milijarde dolara (triput više nego pre dve godine), krijumčari, ali i mehaničari, električari i prodavci u marketima primaju samo dolare, a brojne kompanije isplaćuju zaposlene makar delimično u zelenim novčanicama. Procenjuje se da danas u Venecueli ima triput više dolara nego bolivara, što je doprinelo umirivanju stabilizacije, objašnjava vašingtonski dnevnik. Iako je bolivar jedino zakonito sredstvo plaćanja, vlada toleriše razmenu dobara u dolarima. Čak je i Maduro prestao da govori da je dolar „instrument jenki imperijalizma” i pohvalio dolarizaciju u intervjuu za televiziju Televen.

„Ne mislim da je dolarizacija loša, ona može da pomogne da pokrenemo proizvodnju”, kazao je Maduro, a prenosi Efe.

Novim merama pre svega su zadovoljni imućniji građani. Za mnoge od njih, hvale je vredno sve što liči na Ameriku pa i otvaranje „Volmarta”. Ispostavilo se, međutim, da je to bio lažni „Volmart” jer najveći lanac američkih supermarketa nije imao nikakve veze s venecuelanskom verzijom. Vlasnici i dalje koriste ime i logo svesni da to privlače mušterije mada je otpočetka bilo sumnjivo da ovaj brend dolazi u Venecuelu kad ostale američke kompanije iz nje odlaze. Mnoge američke firme digle su sidro i pre nego što su dve zemlje prekinule diplomatske odnose početkom ove godine zbog spora oko izbora, pri čemu Vašington tvrdi da je Maduro pokrao izbore i da je opozicioni lider Huan Gvaido legitimni predsednik. Proizvodne pogone su, između ostalih, ugasili „Dženeral motors” i „Pepsi”, a „Delta erlajnz” i „Junajtid erlajnz” prestali su da lete za Karakas, prenosi Si-En-En. „Ševron” je jedina američka naftna kompanija koja se zadržala u Venecueli. Mada je Trampova administracija zabranila američkim kompanijama da sarađuju s venecuelanskom vladom i tamošnjim državnim preduzećima, „Ševron” je izuzet. I dalje vodi zajednički biznis s venecuelanskom državnom naftnom kompanijom PDVSA, takođe pod američkim sankcijama. Ukoliko dozvola ne bude produžena početkom sledeće godine, „Ševron” će napustiti zemlju u kojoj je bio poslednjih sto godina, počevši od 1920. i prvih istraživanja naftnih izvora. U ovoj kompaniji strahuju da će to voditi nacionalizaciji njihove imovine u Venecueli. Čavez je konfiskovao imovinu brojnih američkih kompanija, uključujući „Ekson mobil”, koji je tražio odštetu od 16,6 milijardi dolara. Međunarodnom arbitražom presuđena je kompenzacija od 1,6 milijardi dolara, ali je i ona kasnije poništena.