Novi Sad iseljava fabriku DES-a

Novi Sad – Fabrika DES-a u Novom Sadu, koja zapošljava osobe s invaliditetom, najverovatnije će biti iseljena sa lokacije kod sajma. Na tom mestu u ulici Bogdana Garabantina, gde se nalazi veći deo pogona ovog preduzeća od posebnog društvenog značaja, u planu je stambena zgrada. O iseljenju fabrike se već dugo priča, a ovih dana je gradskom urbanističkom odlukom otvoren put da se tako nešto i desi. Gde tačno idu, nije poznato.

„Ja sam ovde od 1988. i znam da se još tada pričalo da se preseljavamo. I evo, još nismo. Stalno se pričalo o tome. Nama je bitno da nam daju posla, da radimo i opstanemo”, kažu pojedini zaposleni.

Direktor DES-a Branislav Konstatinović otsustan je zbog bolovanja i na poslu ga ne očekuju pre polovine januara.

Nagomilani dugovi odveli su preduzeće u predstečajni postupak, a u nedavnoj skupštinskoj raspravi čulo se da je propao svaki od četiri plana za reorganizaciju. Tamo danas ima 33 radnika, od čega 19 s invaliditetom. Do pre dve godine, bilo ih je oko 200, a među njima stotinu uglavnom gluvih i nagluvih osoba. Proizvode reklamni materijal, šiju zaštitna radna odela, zastave i drugi tekstil, a bave se i preradom metala i drveta.

Mnogi su u međuvremenu „iseljeni” iz firme. Otišli su uz socijalni program vlade, koja je i jedan od njenih vlasnika s 25 odsto udela. Vlasnici su još penzioni fond (30 odsto), grad Novi Sad (26 odsto), Fond za razvoj Srbije (11 odsto), Nacionalna služba za zapošljavanje (3,6 odsto), RFZO (1,8 odsto), devet opština i grad Beograd.

U sindikatu „Sloga”, koji je prošle godine predvodio štrajk radnika, navode da je odluka gradske skupštine koja se tiče iseljenja preduzeća, „sramota”, kao i da je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević „otpisao invalide DES-a”. Desilo se, kako navode, ono čega su se radnici plašili – da su grad i republika odustali od dalje podrške specijalizovanom preduzeću koje postoji sedam decenija.

Usvojena odluka se odnosi na izmenu plana detaljne regulacije tri lokaliteta, među kojima je i DES. Cilj, kako u njoj piše, jeste preispitivanje prostornih kapaciteta za višeporodično stanovanje nakon iseljenja kompleksa preduzeća. Aktom je predviđeno da tu bude oko 100 stanova; prizemlje, četiri sprata i potkrovlje, a ako krov bude ravan, omogućiće se i peta povučena etaža umesto potkrovne.

„Da li to znači da su republička i gradska vlast potpisali kapitulaciju vezano za DES zato što se tu planira jedna stambena četvrt? Vrlo atraktivna lokacija”, kaže odbornik Đurađ Jakšić, koji je bio protiv usvajanja akta i traži da vlasti „povedu računa” o DES-u jer su radnici „na ivici gladi”, a bivšima se duguje pet-osam plata.

Gradonačelnik Miloš Vučević ostavlja mogućnost da se DES premesti u neku od radnih zona grada. Na sadašnjoj lokaciji to je poslednji industrijski objekat, i to je, prema njegovim rečima, razlog za donošenje ovakvog plana. Napomenuo je da grad zajedno s republikom radi na tome da se ovo preduzeće od značaja za društvo očuva, ali da postoje problemi, pre svega koji se tiču dugova iz ranijih perioda.

Grad Novi Sad je inače krajem 2016. odlučio da svoja potraživanja od oko sto miliona dinara pretvori u vlasnički udeo. Na jesen 2017. fabriku je posetio ministar rada Zoran Đorđević, zajedno s gradonačelnikom. Tada se čulo da preduzeće pokazuje znake poboljšanja stanja, da će država pomoći, a na javni sektor je apelovano da daju više poslova DES-u kroz tzv. rezervisane javne nabavke, što je zakonska mogućnost da im se omogući opstanak. Usledio je socijalni program koji radnici uglavnom nisu odbacivali, ali su insistirali da im se uplate zaostale zarade, troškovi prevoza i osiguranja, zbog čega su na leto 2018. započeli štrajk. Direktor im tada nije ispunio sve zahteve, rekavši da su „megalomanski”.