Šta je sa beogradskim metroom

Svakodnevno slušamo o izgradnji i ugovaranju novih auto-puteva. Radujemo se svakom izgrađenom kilometru. Odavno ih nismo ni pravili. Međutim, malo se zna dokle se stiglo sa planovima za izgradnju metroa u Beogradu. London je dobio metro u 19. veku, a naš Beograd ga nema ni u prvoj polovini 21. stoleća. Početkom sedamdesetih godina prošloga veka počele su izgradnje metroa u Pešti i Pragu. U to vreme Beograd je imao status glavnog grada Jugoslavije. Mislim da je tadašnje srpsko rukovodstvo propustilo istorijsku šansu da uz pomoć Titovog autoriteta počne izgradnju beogradskog metroa. U to vreme, gradonačelnik Beograda bio je nezaboravni Branko Pešić. Tada Beograd dobija vitalne saobraćajnice: Terazijski tunel, auto-put kroz Beograd, most „Gazelu” i drugu polovinu Brankovog mosta. Beograd je u međuvremenu postao dvomilionski grad a u saobraćajnu infrastrukturu nije se mnogo ulagalo. Danas je saobraćaj u Beogradu skoro u haotičnom stanju. Saobraćajni kolapsi, spora kretanja i duga čekanja zbog zastoja, u atmosferu se izbacuju ogromne količine izduvnih gasova, zbog čega će Beograd postati, ako već nije, najzagađeniji grad u Evropi, a možda i u svetu.

Početkom sedamdesetih godina prošlog veka, u Zavodu za izgradnju i rekonstrukciju Beograda formiran je odsek za metro. Rukovođenje je povereno arh. Brani Jovinu, iskusnom i afirmisanom stručnjaku. Bilo je pravo zadovoljstvo sarađivati sa Branom. Kao plod njegovog višegodišnjeg rada pojavile su se studije, grafikoni, trase koridora metroa, sve obrađeno na nivou grafičke umetnosti. Poznata je njegova upornost dokazivanja nadležnim organima da izgradnja metroa predstavlja jedino pravo rešenje za saobraćaj u Beogradu. Nisu mu se ispunile želje. Danas zaposleni koji žive u Mirijevu, a recimo rade na Novom Beogradu, u dolasku i povratku sa posla provode najmanje dva i po sata u prevozu. Za godinu-dve, zahvaljujući novim koridorima brže će se stizati sa Novog Beograda do Loznice nego do Mirijeva.

Nedavno su usvojeni budžeti grada i republike, pretekao je i veliki suficit. Pomenuto je da metro čeka zakon? Da bi se izgradio koridor metroa od Vukovog spomenika do tržnog centra „Merkator” na Novom Beogradu nije potreban zakon, imovinskopravni poslovi su jednostavniji nego kod putnih koridora. Uzeo sam za primer ovaj centralni koridor metroa koji ima već izgrađenu stanicu kod Vukovog spomenika. Ova stanica je projektovana i izgrađena dvonamenski, za železnički saobraćaj i za budući metro. Zbog gužvi u saobraćaju, izgradnja pomenutog koridora trebalo je da bude prioritet. Saobraćaj u Beogradu ne rešava se izgradnjom gondole i izmeštanjem Starog savskog mosta. Jedino pravo rešenje je izgradnja metroa.

Beograđani bi se radovali da su sa „letećim tenkovima” u Beograd stigle bar dve moćne mašine (krtice) za izgradnju beogradskog metroa.

Radoš Krunić,
dipl. inž.