Srbiju ne sme da snađe usud puste zemlje

Od početka projekta „500 zadruga u 500 sela”, 2017. godine dodeljeno je ukupno 1,7 milijardi dinara bespovratnih sredstava za 152 zadruge. U istom periodu osnovano je čak 613 zadruga. Sličnim tempom nastavljamo i u 2020. godini za šta je opredeljeno novih 580 miliona dinara za 50, 60 zadruga, kaže u razgovoru za „Politiku” Milan Krkobabić, ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća.

Mora vam se priznati da ste uspeli da oživite zadrugarstvo u Srbiji. Nedavno ste potpisali 58 ugovora za dodelu bespovratnih sredstava zadrugama. Koliko je ukupno do sada potpisanih ugovora, koliko je to ukupno novca i šta su planovi za 2020. godinu?

To priznanje Kabinet za regionalni razvoj koji predvodim deli sa Akademijskim odborom za selo Srpske akademije nauka i umetnosti s akademikom Draganom Škorićem na čelu. Borba za spas i preporod sela Srbije nas je udružila i naša odlična saradnja je jedan od veoma retkih primera simbioze – uspešnog sadejstva akademije i države Srbije. Najnovijim potpisivanjem ugovora za dodelu podsticajnih bespovratnih sredstava zadrugama, krajem novembra 2019. godine, 58 zadruga iz svih krajeva Srbije i Vojvodine dobilo je bespovratnih 667,2 miliona dinara. Novac se dodeljuje za nabavku osnovnih stada, višegodišnjih zasada, opremu, mehanizaciju, pogone za preradu... Od početka projekta „500 zadruga u 500 sela” (2017) dodelili smo ukupno 1,7 milijardi dinara bespovratnih sredstava za 152 zadruge, dok je u istom periodu osnovano čak 613 zadruga. Sličnim tempom nastavljamo i u 2020. godini, u kojoj je za iste namene opredeljeno novih 580 miliona dinara za 50, 60 zadruga.

Koji su pomaci vidljivi u oživljavanju sela? Gde ste najviše uspeli da pomerite stvari?

Vidljiv je boljitak u svim selima u kojima su obnovljene zadruge. A selo ne može bez zadruge. Zadrugarstvo je ekonomski temelj za opstanak sela Srbije. Praksa je pokazala da uspešna zadruga omogućava seljanima i kulturno-umetnički, zabavni i sportski život. Istorijski pomak je napravljen oživljavanjem zadrugarstva, a najteže je bilo vratiti poverenje u udruživanje. Nastojaćemo da ubuduće damo šansu ne samo poljoprivrednim već i zanatskim, turističkim, socijalnim i drugim zadrugama. Strateški prioritet nam je horizontalno i vertikalno (gransko) povezivanje zadruga, specijalizovana proizvodnja, a ne svaštarenje.

Već ste premašili broj od 500 zadruga u 500 sela. Kako funkcionišu zadruge i gde planirate još da ih osnujete?

Broj zacrtan u aprilu 2017. godine je premašen za više od 20 procenata, jer prema najnovijim podacima za ove dve i po godine u Srbiji je osnovano novih 613 zadruga. To je snažan i neoboriv dokaz da smo pokrenuli zarđali točak zadrugarstva, da smo načinili najteži korak – vraćanje poverenja u udruživanje. Zadruge dobro funkcionišu, ima ih više koje su, po programu i finansijskim rezultatima slične evropskim. I dopustite da ispravimo jednu zabludu – zadruge niču svuda gde ljudi veruju jedni drugima i gde se ekonomski povezuju. Zadruge osnivaju domaćini Srbije, a ne mi – država ili akademija. Mi smo samo napravili ekonomski ambijent i podstakli njihovo osnivanje. Očekujem nove zadruge svuda, pogotovu u brdsko-planinskim i pograničnim krajevima, jer je njihov bezbednosni i geostrateški značaj ogroman za našu državu. Da ne doživimo da nas snađe, kako često kažem, „usud puste zemlje”!

Gde su najveći problemi? Često naglašavate da sela moraju da sačuvaju od zaborava. Kako?

Problema je puno. Čak i da ih nabrojim, vaši čitaoci bi mogli da dodaju još koji. Često ističem da očuvanje sela nije usputna nostalgija već imperativ ovog vremena – populacioni, bezbednosni i ekonomski. A preporod sela, po prirodi stvari, biće dugotrajan proces i važan državni prioritet za više ministara i više vlada. Jer selo propada decenijama...

Šta predviđa program revitalizacije sela južne Srbije od 2020. do 2022. godine – popravljanje života u ruralnim sredinama?

Namera nam je da približimo uslove života na selu onima u gradu. I kako reče predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ne smemo dopustiti da imamo građane prvog i drugog reda. Programom revitalizacije nerazvijenog juga Srbije rešavaćemo ne samo pitanja egzistencije već i infrastrukture, lokalnih i atarskih puteva, bunara, sistema rasvete – mnogo toga nedostaje. Radićemo na podizanju nivoa svih segmenata društvenog standarda: primarne zdravstvene zaštite, posebnih vidova obrazovanja, kulture i sporta. Da svako (veće) selo ima lekara, apoteku, poštu, prodavnicu, dom kulture i – internet.

Preporod sela podrazumeva ozbiljnu socijalnu i agrarnu reformu?

Agrarna i socijalna reforma će biti u središtu sadržaja programa Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, uz veliku podršku predsednika republike i blagoslova njegove svetosti patrijarha srpskog Irineja. Već sam javnost upoznao sa nekoliko mojih predloga – od dodele državne zemlje i praznih kuća sa okućnicama na besplatno korišćenje mladima do smanjenja PDV-a u pograničnim, nerazvijenim i brdsko-planinskim rejonima i posebno podsticaje za žene koje žive i rađaju u selima.

Nedavno ste se susreli s predstavnicima Saveza penzionera Srbije i Vojvodine. Koliko se predstavnici PUPS-a u skupštini bore za prava penzionera i očekujete li da će nova švajcarska formula poboljšati položaj najstarijih?

Dogovor sa Savezom penzionera Srbije, a posebno ističem i Vojvodine, koji okuplja 640.000 članova u 170 pokrajinskih i gradskih odbora širom Srbije traje godinama, a sada je iznova osvežen čvrstom rešenošću tog saveza da da punu podršku PUPS-u da istraje u upornoj teškoj borbi za poboljšanje materijalno-socijalnog položaja 1,7 miliona penzionera. Time je postignuto dugoočekivano jedinstvo PUPS-a sa penzionerskom organizacijom Srbije. Naravno ta borba se vodi u institucijama sistema, gde je jedino efikasna. Poslanici PUPS-a u Narodnoj skupštini jasno su zastupali i interese Saveza penzionera Srbije.

Švajcarska formula je prvi korak u nastojanju da sva pitanja o penzijama budu sistemski rešavana, pre svega način usklađivanja penzija, kako bi se isključila bilo kakva arbitrarnost. U tom smislu, ona predstavlja iskorak i početak poboljšanja materijalno-ekonomskog položaja penzionera. Za nas iz PUPS-a je izuzetno značajno pitanje odnosa prosečne plate i prosečne penzije.

Šta su prioriteti PUPS-a kada je reforma PIO u pitanju i šta ćete uraditi o pitanju poljoprivrednih penzija koje su ubedljivo najniže?

PUPS, i posebno ja lično, više godina ukazujemo na neophodnu i neodložnu reformu PIO sistema. Predlažemo da se pored postojećeg reformisanog PIO fonda osnuje i tehničko-tehnološki i informatički fond solidarnosti u koji bi sredstva uplaćivale firme sa visokim organskim sastavom kapitala – sa enormnim zaradama, a malim brojem zaposlenih. Sredstva tog fonda bila bi neophodna dopuna postojećem PIO fondu. Ako želimo da sačuvamo selo moramo pre svega da sačuvamo seljane – poljoprivrednike. Poljoprivredne penzije jesu male i upravo takve su poziv za novu mnogo hrabriju socijalnu politiku. Jer svaki čovek ima pravo na pristojan život.