Hoćemo da vas uhvati panika

Možete li lonac sa sarmom ovih dana da držite na terasi, rizikujući da toplo vreme pokvari produkt vašeg strpljivog rada?

Ko je kriv što je Zemlja toplija nego ikad u poslednjih hiljadu godina, što su temperature poslednje decenije najviše otkako je 1850. počelo merenje? Što je od poslednjih 20 godina 19 najtoplijih zabeleženo od 2000, a što je najtoplijih pet – poslednjih pet godina?

NASA je pred američkim Kongresom 1988. potvrdila da je globalno zagrevanje 99 procenata rezultat ljudskih aktivnosti, ali od tada su protekle tri decenije mahom obeležene stavom da su klimatske promene neka udaljena tema koju treba prepustiti budućim generacijama.

Priroda ne čeka. Uzvraća svom silinom svoje moći. Zagreva atmosferu uzrokujući toplotne udare, razorne šumske požare, katastrofalne poplave, pobesnele uragane, topljenje lednika, napredovanje pustinja...

Okeani su topliji nego ikada. Arktik se zagreva brže od bilo kog dela planete. Ledu na Islandu izrečena je smrtna kazna, a naslage leda na Antarktiku tanje se brže nego što se predviđalo. Nivoi mora uporno rastu a sve moćnije oluje potiskuju slanu vodu koja ubija plodno zemljište i šume daleko od obala.

Tužno izgledaju potočići vode koji se spuštaju niz Nijagaru ili Viktorijine vodopade. Uništavanje prašuma Amazonije, najvećih pluća sveta, udvostručeno je za samo mesec dana.

Ugroženo je zdravlje, prete socijalni nemiri. Novi ekosistem menja biosferu. Desetine biljaka, insekata, ptica i životinja nestaju na naše oči.

Uzroci temperaturne eksplozije mogu se naći u atmosferi. Nikada u poslednjih tri miliona godina  u atmosferi nije bilo toliko ugljen-dioksida (CO2) kao danas.

Klima se zagreva jedan stepen Celzijusa, a ukoliko se nivoi emisije CO2 ne smanje, globalna temperatura će se 2050. uvećavati po stopi od dva stepena. Posledice bi bile katastrofalne. Pariskim sporazumom iz 2015. gotovo sve države sveta su se obavezale da globalno zagrevanje zadrže ispod dva stepena, da emisiju CO2 prepolove do 2030. i svedu na nulu 2055. godine. Nije nemoguće, ali je veoma teško.

Zastrašujući katalog konačno je počeo da rastrežnjuje. Umnogome zahvaljujući klimatskim aktivistima i 16-godišnjoj tinejdžerki iz Švedske Greti Tunberg koja je postala simbol bitke protiv klimatskih promena.

„Ukrali ste moje snove i moje detinjstvo vašim praznim rečima. Kako se usuđujete? Kako se usuđujete da kažete da će sve biti u redu? Ništa nije u redu”, poručila je ljutito sa govornice Ujedinjenih nacija pokušavajući da probudi učmali svet odraslih.

Moguće je da će ove reči postati najvažnije izrečene početkom 21. veka. Vreme je da se raskrsti sa uspavljujućim optimizmom. Greta je apelovala na moralnost a ne pragmatizam, na kontroverzu umesto pomirenja. Traži da svet poštuje obaveze koje je prihvatio, da shvati ozbiljno istraživanja naučnika.

Aktivisti upozoravaju da samo drastični koraci za smanjenje emisija štetnih gasova mogu da spasu svet. Ali, politika kojom bi se to ostvarilo ne postoji. Očekivati da će političari svesti emisije na nulu je kao pomisliti da će iz tostera iskočiti espreso kafa

Zato problem nije samo Donald Tramp koji je SAD izvukao iz Pariskog dogovora a argumente o klimi naziva „smešnim”. Problem su svi koji kradu „snove i detinjstva” – od Nemačke i Rusije, Argentine i Brazila, Francuske i Turske, Australije i Kine.

Dok opasnosti globalnog zagrevanja postaju sve evidentnije, klimatska diplomatija drži se svoje sebične agende. Četvrti samit o klimi u Madridu, nedavno je završen minimalnim kompromisima bogatog i sveta u razvoju. Ciljevi postavljeni Pariskim dogovorom udaljavaju se kao fatamorgana, a zamenjuju ih nova obećanja.

„Hoćemo da vas uhvati panika”, poručuje devojčica koja je 2018. bila sasvim sama kada je pred švedskim parlamentom pozvala na „školski štrajk protiv klimatskih promena”, a ove godine animirala četiri miliona ljudi za „globalni štrajk protiv klimatskih promena”.

Dok vlade zbog svojih uskih interesa ne dopuštaju da prevlada glas nauke, Evropska ubija je reagovala prva i hitno usvojila „Evropski zeleni dogovor” koji predviđa ulaganje oko 1.000 milijardi evra u mere za zaštitu klime do 2030. godine.

A Srbija? Zaokupljena sobom, ponaša se kao da je se vanredno stanje planete ne dotiče. Delom zbog kolektivne apatije, neobrazovanja, etnocentrizma ili kratke pameti, delom zbog nedovoljnog angažovanja onih koji bi trebalo da budu zaduženi da razmrdaju kolektivnu svest, tek globalne uzbune nas kao da se ne tiču. Srbija se nije pridružila masovnim protestima zbog klimatskih promena. Izostala je solidarnost.

Srbija nije ostrvo u Indijskom okeanu koje će voda izbrisati sa mape sveta, nema velike gradove na obali kojima prete potopi poput Njujorka, Majamija, Šangaja, Džakarte, Venecije ili Londona. Ta okolnost ne bi trebalo da bude zavaravajuća uteha.

Zaboravljene su razorne poplave, suše, šumski požar na Staroj planini, Beograd među najzagađenijim gradovima sveta. Ćutimo – do naredne erupcije vihorne prirode koja čoveku ne prašta bahato ponašanje.

Aleksandar Vučić je, kao premijer, 2016. uveo Ministarstvo ekologije, ali sada ima druge prioritete. Upitan početkom novembra da komentariše zagađenja i ekologiju, rekao je: „Ja ne znam gde udaram tog dana, a novinari mi šalju poruke da li ćete da izađete sa pričom o zagađenju. Kakvom crnom zagađenju?”

„Devet od deset evropskih građana zahteva odlučne mere protiv klimatskih promena”, napisala je ovih dana ševica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Ne dopustimo da onaj deseti bude iz Srbije. Ostaje nam da se nadamo da će se 2020. pojaviti neka naša Greta.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista