Gretini sledbenici kupuju ćuftice na gram

Od našeg specijalnog izveštača
Stokholm – Kada su novinari sa Balkana sredinom decembra stigli u Stokholm, baš u vreme kada se Greta Tunberg posle pet meseci vratila kući prešavši pola sveta brodom i vozom, brzo su dobili priliku da se bar malo iskupe za štetu koju su leteći avionom naneli životnoj sredini.

U hotelskoj sobi dočekale su nas brošure sa apelom „Pomozite nam da spasemo planetu”. Izračunali su, kako piše unutra, da godišnje protraće na stotine hiljada litara vode i deterdženta na svakodnevno rutinsko čišćenje koje možda i nije neophodno. Ako vam je usluga potrebna, treba je zakazati dan ranije. Ako nije, možete biti ponosni na to što ste Šveđanima pomogli da sačuvaju zajedničku nam planetu.

Na prvi pogled, Stokholm izgleda kao bilo koja evropska prestonica u ovo doba godine, raskošno okićena u sezoni praznika. Sa brodića kojim se grad smešten na baltičkom arhipelagu može obići i po mraku blješte svetla iz stanova i kancelarija. Na osvetljenju se ne štedi, jer se u ovo doba godine smrkava već oko 15 časova. Struja stiže iz spalionica po kojima je ova zemlja poznata i u kojima se polovina otpada iz domaćinstava pretvori u energiju.

Švedska je lider EU po udelu energije iz obnovljivih izvora (54 odsto) i ima ambiciozne planove da bude prva na svetu koja će potpuno izbaciti fosilna goriva iz upotrebe. Učenici koji se petkom okupljaju na štrajku za klimu poručuju političarima da nisu zadovoljni i da od njih očekuju više.

Ekološki osvešćene mlađe generacije rasle su s porukama da jedu manje mesa, da bacaju što manje stvari i hrane i da ređe koriste avion i čini se da je za mnoge briga o planeti postala deo identiteta.

„Prijatelji će vas pomalo prekorno pogledati kad vide da ste kupili nešto novo. Preko aplikacija prodajem stare stvari, a na isti način kupujem nošenu odeću. Tako razmišlja većina mladih, mada i moja majka isto kupuje nošeno ili sama šije”, kaže jedna od naših domaćica Erika (23), diplomirani politikolog i novinar.

U modernoj staklenoj zgradi u sklopu velikog poslovnog centra nalazi se restoran iz lanca „K-markt”. Ispred vitrine sa kolačima stoji obaveštenje da za njih radi kuvar koji je poslednjih šest godina pravio đakonije za dodelu Nobelovih nagrada. Sledbenici Grete Tunberg dolaze ovde zbog druge stvari – koncept restorana jeste da smanji bacanje hrane. Klasičan jelovnik ne postoji nego se smišlja svake večeri za naredni dan. Moto je „ne zovi dobavljača da naručiš šta želiš, nego ga pitaj šta ima na raspolaganju”. Umesto da hrana završi na otpadu, svake večeri će njihovi kuvari probrati namirnice koje su pred istekom roka i od njih sutradan ponuditi raznovrsna jela i poslastice.

Kažu da ništa ne utiče tako pozitivno na životnu sredinu kao kad proteine zamenimo zelenišom, pa u ponudi imaju vegetarijanske obroke i one u kojima je meso zastupljeno sa maksimalno 15 odsto. A da bi i oni što manje bacali, tradicionalne ćuftice i sve ostalo prodaju na grame. Zaključili su da su gosti tako manje skloni tome da nepotrebno prepune tanjir.

Švedska tinejdžerka koju je magazin „Tajm” proglasio za ličnost godine ima podršku miliona ljudi širom sveta, ali i mnogo kritičara, uključujući najmoćnije ljude na planeti. U domovini uglavnom blagonaklono gledaju na angažman koji joj je doneo svetsku popularnost.

„Manji broj ljudi smatra da ne bi trebalo da se time bavi, da treba da ide u školu. Ali većina je podržava. Znamo je još iz perioda kad nije bila slavna. Svakog petka je uporno stajala ovde ispred parlamenta. Ne vidim zloupotrebu, jer ona je sama rekla da joj je angažman pomogao da prevaziđe psihičke probleme”, kaže Julija, mlada službenica Ministarstva spoljnih poslova.

Kao što s prezirom gledaju na novu odeću i meso, nove generacije švedskih eko-boraca mršte se i na avion. Činjenica da Greta Tunberg nije letela od 2015. inspirisala je mnoge da putuju železnicom i da se time hvale na društvenim mrežama, dok je sramota objaviti fotografiju iz aviona. Na „Fejsbuku” postoje grupe u kojima dele iskustva o tome kako je Evropom putovati vozom. Povećano interesovanje dovelo je do novih ulaganja u ovu vrstu saobraćaja. Austrijske železnice su uložile 220 miliona evra u renoviranje spavaćih kola a italijanske 334 miliona u kupovinu novih vozova i obnovu starih. Švedska je raspisala tender da uvede noćne linije ka destinacijama širom Evrope.

Na kraju bilo je sasvim razumljivo to što smo od švedskih domaćina dobili instrukcije da sa aerodroma o njihovom trošku uzmemo voz koji će nas dovesti do centra iako bi taksi bio jeftiniji, a nama malo komforniji. Kad je Greta mogla dve nedelje da plovi na solarnoj jahti bez toaleta, nije nam bilo teško da vučemo kofere od železničke stanice nekoliko stotina metara do hotela. Simpatična Julija sutradan je pomalo stidljivo potvrdila da je voz prva opcija – zbog planete.