Junak, vernik, prijatelj i čovek

Hoće li još nekog policajca zaboleti suze njihovog kolege Miloja Šćepanovića koje je prolio u Hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici, kada mu je mitropolit Amfilohije uručio Orden Svetog Petra Drugog Petrovića Njegoša, Lovćenskog Tajnovidca. S njim je zaplakao i umirovljeni vladika Atanasije, a zatim je hiljade vernika tu jedinstvenu scenu nagradilo višeminutnim aplauzom.

Dodeljujući Orden Svetog Petra Cetinjskog Šćepanoviću, mitropolit Amfilohije je kazao da je on ovaj orden zaslužio „zato što je posvedočio veru i sačuvao savest i obraz Crne Gore”.

Miloje Šćepanović je skinuo uniformu policajca nakon 30 godina jer nije hteo da preko kućnog praga unese „prljavi pendrek” od svoje braće, već je odlučio da kući pođe čista obraza.

Miloje je poručio narodu, vlastima i kolegama da „kao vernik, komšija i prijatelj onih koji su na drugoj strani” nije mogao da gleda i učestvuje u primeni sile protiv okupljenih građana.

Ovaj ponosni Rovčanin je tako sebe upisao u poduži spisak zaslužnih plemenika.

Iako mu je posao policajca bio jedini izvor prihoda, značku je vratio jer, kako kaže, „kao Hristov vojnik, pravoslavac i čovek nije mogao da udara na svoju braću i bude protiv svog naroda”, jer kaže „voleo sam svoj posao, ali narod i svetinje više volim”.

U istoriji ljudskog roda još nije razjašnjeno da li se brže stiče titula izdajnika ili junaka, ali je sigurno da je Miloju titula heroja već dodeljena, a podvig, tako potreban narodu Crne Gore u ovom trenutku, mu je ime već ubacio u guslarsku pesmu.

Miloje, skroman čovek, skoro da ne govori o svom podvigu i priznaje da nije očekivao snažnu podršku javnosti, niti se nadao velikom crkvenom priznanju. Kada je došlo do sukoba ispred Hrama Svetog Vasilija u Nikšiću čestiti Miloje nije hteo kao pravoslavac da udari na svoju braću.

Odlučio je da vrati značku i ode kući. „Bolje kući časna obraza nego s pendrekom prljav”, pojasnio je u Hramu tokom prijema odlikovanja i dobio zaglušujući i dugotrajni aplauz od kojeg je odzvanjao Hram u Podgorici.

Znao je da mu je to jedino primanje – policijska plata, ali veruje da on, otac i brat „nećemo umreti od gladi”.

„Kopaću kanale, čistiti ulice ako treba, nešto ću raditi, ništa meni to nije strašno. Voleo sam ovaj posao, ali svoj narod i svetinje volim više”, ispovedio se on.

Miloje Šćepanović, čovek bez uniforme, s ordenom Mitropolije crnogorsko-primorske, nezaposleni je otac jednog deteta koje nakon razvoda živi s njegovom bivšom suprugom, koja javno na svom fejsbuk profilu iznosi neke zamerke iz ličnog, porodičnog života, što se u Crnoj Gori razumelo kao „delo tajne policije”.

Nakon skidanja crnogorske uniforme iz Republike Srpske i Srbije su stigle brojne ponude za posao.

Načelnik Spasilačkog centra Srbije Vojkan Krstić ponudio je posao nikšićkom policajcu uz reči: „Čast nema cenu, a u ovom dobu smutnji najteže je biti čovek. Ovakvo čojstvo ne treba samo pohvaliti, već i podržati.”

Posao su mu nudili i gradonačelnici Trebinja i Herceg Novog gde je odlučio da nastavi s radom. Smeštaj će mu obezbediti Mitropolija crnogorsko-primorska.

Miloje neće ostati bez hleba, a njegove kolege će dobro razmisliti da li krenuti njegovim putem ili opteretiti savest očekivanim naredbama da biju svoj narod i otimaju Božje kuće.