Zdravlje pacijenata važnije od ličnih interesa

San gotovo svakog lekara, genetičara i farmaceuta u Srbiji jeste da barem na tren zaviri u Kliniku „Mejo” i vidi na koji se način njihove kolege bave ovim poslom, šta im pomaže u lečenju pacijenata i kakve uslove za rad imaju. Oni malobrojni uspevaju da dođu na edukaciju u ovu ustanovu, a retki svojim znanjem, trudom i zalaganjem dobijaju priliku da zasnuju radni odnos u ovoj prestižnoj klinici.

To je slučaj s prof. dr Dušicom Babović Vuksanović, direktorkom Multidisciplinarnog programa za neurofibromatozu, direktorkom programa za specijalizaciju iz kliničke genetike i supspecijalizacije iz molekularne genetike, citogenetike i biohemijske genetike na Klinici „Mejo”.

U razgovoru za „Politiku” ova uspešna žena ističe da je glavna prednost Klinike „Mejo” u disciplini i strogom poštovanju principa koji su postavljeni pre više od 150 godina. Glavna vrednost koja se ovde prati jeste kvalitet koji se pruža pacijentima, a nakon boravka na klinici oni ispunjavaju anonimni upitnik koji je značajan zbog unapređenja usluga.

– Značajan je i princip međusobnog uvažavanja i timskog rada, pa se ulažu konstantni napori da se bilo kakvi konflikti ili lični interesi stave iza interesa pacijenata. Lekari u Srbiji i regionu imaju istu radnu etiku i odnos prema pacijentima, ali su uslovi rada mnogo teži zbog manje sredstava u zdravstvu i loših prilika u mnogim ustanovama. Mislim da i česte promene u rukovodstvu, koje su možda politički uslovljene, imaju negativan uticaj – ističe dr Babović Vuksanović.

Dušica Babović Vuksanović (Foto Lična arhiva)

Naša sagovornica je na ovu kliniku došla 1994, nakon što je provela dve godine na Klinici „Džon Hopkins”. Upravo je na Klinici „Mejo” završila specijalizaciju iz kliničke i molekularne genetike, i počela da radi kao konsultant 1999. Nekoliko godina kasnije izabrana je za šefa Kliničke genetike i u toj ulozi je bila do 2018, kada je preuzela druge rukovodeće uloge.

– Dok sam bila šef odeljenja, uz sve kliničke obaveze provodila sam mnogo vremena u administrativnim aktivnostima, regrutovanju kadrova, vođenju finansija, nadzirući kvalitet rada. Trenutno radim u kliničkoj praksi s pacijentima oko pola radnog vremena, razvijam nove kliničke studije za pacijente s neurofibromatozom i vodim trening program za specijalizante. Imam i dosta vankliničkih obaveza i aktivnosti na nacionalnom nivou – kaže dr Babović Vuksanović.

Na pitanje koliko nam pomaže klinička genetika i šta uz pomoć nje možemo da otkrijemo, naša sagovornica ističe da je dijagnostika poboljšana upotrebom novih molekularnih testova, tako da mnogi pacijenti s urođenim anomalijama, neurološkim problemima i neidentifikovanim hroničnim bolestima sada mogu biti otkriveni upotrebom sekvenciranja eksoma ili čitavog genoma. Osim toga, sada se rano može otkriti da li neko ima predispozicije za pojavu bolesti i preventivno delovati da se bolest ne razvije, ili da se komplikacije rano otkriju i tretiraju na pravi način. Na primer, osobe koje imaju predispoziciju za dobijanje nekih malignih tumora (dojke, jajnika, debelog creva) testiraju se da se bolest otkrije u ranoj fazi kada je terapija efikasna, ili mogu da se povrgnu preventivnoj hirurgiji koja bi sprečila razvoj tumora.

A koliko smo daleko od pronalaska leka protiv raka?

– Trenutno postoje mnogi lekovi koji mogu značajno usporiti razvoj kancera. Ljudi s malignim bolestima danas mnogo duže preživljavaju nego pre pet ili 10 godina, ali značajan faktor je i otkrivanje tumora u ranoj fazi. Što se tiče neurofibromatoze (autoimune bolest kod koje se stvaraju tumori uzduž nerava), postoji više kliničkih studija koje su pokazale efikasnost u smanjenju tumora (pleksiformni neurofibroma) kod do 60 odsto tretiranih pacijenata. Mi trenutno imamo otvorene četiri kliničke studije na klinici i nadamo se da će se neki od tih lekova uskoro registrovati i biti dostupni pacijentima u kliničkoj praksi – pojašnjava ova vrsna profesorka.

Veće saradnje između ove klinike i Srbije nema jer su kontakti uglavnom bazirani na individualnim poznanstvima, uglavnom u vidu konsultacija o težim kliničkim slučajevima ili naučnim istraživanjima. Naša sagovornica ističe da je Konferencija medicinske dijaspore pod pokroviteljstvom princeze Katarine jedan od glavnih katalizatora za kontakte između lekara u Srbiji i onih iz dijaspore.

– Na tu konferenciju sam došla prvi put na poziv dr Ide Jovanović, velikog humaniste, dečjeg kardiologa i aktivnog člana Kraljevskog borda. Od tada dolazim redovno sa suprugom Srđanom Babovićem, koji je šef plastične hirurgije i jedan od direktora borda „Olmsted Medical Center” (druga veća zdravstvena ustanova u Ročesteru). Ove godine ćemo dovesti oko 10 lekara iz Ročestera, ali ćemo organizovati i formalni kurs iz intenzivne nege Klinike „Mejo”, za koji očekujemo da će biti zainteresovane kolege širom Srbije. U kurs su uključeni dr Ognjen Gajić, specijalista intenzivne nege s Klinike „Mejo”, i Srđan Gavrilović, anesteziolog iz Sremske Kamenice – dodala je Dušica Babović Vuksanović.

U Klinici „Mejo” radi još desetak značajnih imena srpske medicine.