Klinička ispitivanja – nauka protiv neukosti

Kod nas se decenijama ne vodi dovoljno računa o kliničkim studijama i njihovom uređenju, a pre svega o delu u kome država i zdravstvene institucije imaju nadležnost. Takođe, klinička ispitivanja su ovde predmet brojnih kontraverzi o kojima se može pročitati u pojedinim medijima s vremena na vreme, a u velikoj meri su zasnovane na nepoznavanju materije i spekulacijama – neukosti!

Prema jednom od planetarnih registara u svetu je od 2000. godine do danas urađeno oko 320.000 kliničkih ispitivanja kojima je bilo obuhvaćeno više od 100 miliona pacijenata! S obzirom na to da je više od 13 puta veći broj uključenih pacijenata globalno u kliničke studije od ukupnog broja građana Srbije, onda možemo i da formiramo stav o sigurnosti i značaju kliničkih studija?!

U svojoj dosadašnjoj karijeri aktivno sam bio uključen u radu na međunarodnim projektima medicinskih istraživanja i ostvario saradnju sa prestižnim svetskim medicinskim institucijama (poput Univerziteta u Kembridžu, APHP iz Pariza, Karolinska institutom i dr.) što mi je omogućilo da steknem uvid u funkcionisanje i značajne kliničkih studija u zemlji i inostranstvu. U Srbiji ključni problem predstavlja nedovoljno poznavanje materije što se ogleda i u izrazito negativnim tekstovima o kliničkim ispitivanjima koji se s vremena na vreme mogu pročitati u štampi. Neki od naslova govore o „srpskim pokusnim kunićima” i služeći se sličnim „novinskim udicama” obmanjuju čitaoce koji uglavnom o ovoj problematici ne znaju mnogo (istini za volju – oblast je vrlo kompleksna i uključuje etiku, medicinu, pravo, ekonomiju i dr.).

Međutim, činjenica je da bez kliničkih studija nema novih lekova i nema napretka medicine! Ono što im se često zamera jeste problem sigurnosti pacijenata u ovakvim istraživanjima, a pravila su rigorozna Dobre kliničke prakse koja prate sigurnosne aspekte pacijenta značajno su striktnije od standardnih bolničkih praksi. S druge strane, problem koji se predstavlja u vezi je sa uključivanjem pacijenata u ove studije gde takođe postoje veoma rigorozne procedure.

U knjizi Svetska trgovinska organizacija – životna sredina i zdravstvena zaštita (IMPP, 2018) dat je proračun da bi Srbija, ukoliko bi uspela da obezbedi transparentnost i veću angažovanost ALIMS-a i etičkog odbora kod dobijanja odobrenja za izvođenje kliničkih studija, time doprinela ne samo većem benefitu za pacijente koji boluju od retkih i neizlečivih bolesti, kao i onih kojima je preterano skupa terapija,  već bi to direktno uticalo i na značajan transfer tehnologija i dodatno obučavanje medicinskog kadra po najvišim svetskim standardima. Svi ovi efekti bi takođe propratili i značajan rast bruto domaćeg proizvoda kroz sredstva koje farmaceutske kompanije ulažu u ovim procesima.

Kod nas se transparentnost čini kao ključni problem iako se za oblast kliničkih studija često navodi da je to najstrože regulisana oblast! Transparentnost u smislu broja radnih sati koje glavni istraživač opredeljuje za projekte pored redovnog posla, broj kliničkih studija koje glavni istraživač vodi ili na kojima učestvuje (postoje istaknuti stručnjaci koji su svojevremeno vodili i više od 10 projekata!), broj godišnjih sastanaka ALIMS-a (koji se održavaju 8–12 godišnje poslednjih decenija bez izričitog objašnjenja zašto se ne održavaju češće), nizak broj zaposlenih u ALIMS-u koji se bavi problematikom kliničkih studija i dr. Srbija je poslednju deceniju na nivou od oko 100 kliničkih studija godišnje a ima infrastrukturni kapacitet za oko 400!  Obrazovanje u ovoj oblasti je neophodno za široku populaciju kako bi se građani upoznali sa svojim pravima ali i rizicima i benefitima koje kliničke studije nesporno nose sa sobom.

Otvaranje Nacionalnog centra za medicinska istraživanja bi značajno doprinelo razvoju srpske nauke i prakse u medicini, a koštalo bi manje  od jednog nacionalnog stadiona, pa stoga vredi razmotriti takav predlog!

Dr ekonomije spec. med.

Prilozi objavlje­ni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista