Kako se krpi kraj s krajem

Lakše se uteši čovek kad zna da i drugi idu iz krajnosti u krajnost – od punog do praznog novčanika. Zbog toga su mnogi sa znatiželjom hteli da saznaju kako se krpi kraj s krajem u porodičnoj svakodnevici. Rešenje puno komičnih situacija krilo se u predstavi

„Ima para, nema para”. Komad rađen po motivima „Ne mogu da platim i neću da platim” Darija Foa izveden je u Pozorištu „Slavija”. U ovom teatru tražilo se mesto više. Publika se nije ustručavala da sedi na pomoćnim stolicama i stepenicama.

Borbu za preživljavanje u kapitalističkom društvu dočarao je bračni par, koji u mrežu zavrzlama uvodi i svoje prijatelje. Savez žena protiv muškaraca naročito je jak kad je u pitanju vođenje kućnog budžeta. Supruge su spremne da zažmure kad u prodavnicama pune kese pa u njih trpaju najviše ono što im nije potrebno.

– Vlasnik radnje popustio, platila sam na kraju onoliko koliko sam htela – hvali se rasipna domaćica i poverava drugarici da ona i suprug kiriju nisu platili četiri meseca.

– Mi pare za stanarinu dugujemo već pet meseci – teši je drugarica, koja se takođe dovija na razne načine da udovolji željama iako nema ni prebijene pare. Tražeći način da se izvuku iz krize, žene upadaju u razne zamke, dok svoje poduhvate kriju od muževa. Umesto kupovine, ispostavlja se da su one u  prodavnicama uzele potrepštine bez para. Zbog toga se u ovu priču uključuje i policija. Laži se nižu, a otvara se pitanje – na šta su sve spremni ljudi koji se upletu u prevare.

Režiju je uradila Tea Puharić, a scenografiju Dragan Ciganović. U glumačkom ansamblu su Aleksandra Belošević, Anđela Kiković, Janko Cekić, Uroš Milojević i Milan Vučković. Muziku je komponovao  Branislav Pipović, a za kostimografiju je bila zadužena Danica Rakočević.