Kada potrošač mora da plati štetu u radnji

Danas sam kupovala u „Aman” samousluzi i koristila sam kolica koja nisu bila baš potpuno ispravna. U jednom trenutku sam prednjim, levim delom kolica udarila u policu „biokutak” i razbilo se staklo na jednom delu u kome je bio keks od kukuruznog brašna. Prodavačice su mi rekle da moram da platim keks, jer je u njemu završilo staklo s police i ja sam se složila. Nastavila sam kupovinu, a kada sam stigla na kasu, sačekale su me kese u kojima je bio keks, ali i štapići od susama koje nisam ničim „ugrozila”. Slikala sam sve kao dokaz. Platila sam štetu 2,209 dinara za 4,2 kilograma štapića od susama. Nigde nije bilo keksa od kukuruza. Ostavila sam robu kao poklon zaposlenima. Nisam polomila boks sa štapićima, nego s keksom. Kakva su prava potrošača u ovakvim slučajevima?

Čitateljka iz Beograda

ODGOVOR

Ovde nije reč o potrošačkom odnosu, već o učinjenoj šteti. Zakon ne prepoznaje ovakve situacije, jer nije bilo voljnog momenta kupovine. Drugim rečima, potrošač nije želeo da kupi ovu robu nego je svojom nepažnjom uzrokovao štetu trgovcu. Samim tim, naplata u navedenom iznosu zapravo ne znači da je izvršena kupovina, već da je ta roba neupotrebljiva. Šta se dalje dogodilo s istom – posebno je pitanje. Kako god, ako je plaćen iznos koji je na računu, trebalo je da isti bude izmeren i predat potrošaču. Šta će dalje biti s tim, isključiva je odluka potrošača.

Odgovara Zoran Nikolić, Nacionalna organizacija potrošača Srbije NOPS