Dve decenije od ubistva Arkana

Pozadina ubistva Željka Ražnatovića Arkana, likvidiranog 15. januara 2000. godine u prestoničkom hotelu „Interkontinental”, koji se danas zove „Kraun plaza”, ni posle čitave dve decenije, nije utvrđena. Ne zna se ni da li su Milenko Mandić i Dragan Garić, koji su ubijeni zajedno sa komandantom Srpske dobrovoljačke garde, likvidirani zato što su bili u njegovom društvu ili iz nekog drugog razloga.

Trostruko ubistvo u prestižnom beogradskom hotelu konačan sudski epilog dobilo je sedam godina posle događaja. Tadašnji Vrhovni sud Srbije je krajem decembra 2007. godine preinačio kazne koje je trojici okrivljenih izrekao beogradski Okružni sud: prvooptuženom Dobrosavu Gavriću zatvorska kazna je sa 30 povećana na 35, dok je Milanu Đuričiću Mikiju i Draganu Nikoliću Gagiju, najviša sudska instanca potvrdila kazne od po 30 godina zatvora.

Iako su se odazivali svim sudskim pozivima, Gavrić i Đuričić nisu se 2010. godine pojavili na izricanju druge po redu presude. U sudnici se nisu pojavili ni njihovi advokati. Sudija Milenko Cvijović tada je doneo rešenje o određivanju pritvora i raspisivanju poternice za njima.

Jedini koji se u vreme izricanja ove presude nalazio iza rešetaka je Nikolić, koji je od oktobra 2004. godine bio u beogradskom Okružnom zatvoru posle trogodišnjeg bekstva i hapšenja u Austriji.

Advokat prvooptuženog Gavrića, Veljko Delibašić, rekao je da se njegov branjenik na izricanju presude nije pojavio iz bezbednosnih razloga, navodeći da je nekoliko dana ranije dobio ozbiljne pretnje.

Od tada, Gavrić i Đuričić, prema dostupnim informacijama, nisu dolazili u Srbiju. Od izvršenja kazne pobegli su u Južnoafričku Republiku, gde su se povezali sa tamošnjim, ali i kriminalcima iz zemlje i regiona.

Nakon što je pobegao iz Srbije, prema pisanju medija, Đuričić je najviše boravio u Bocvani, na samoj granici sa JAR. Tu je, prema istim saznanjima, imao mali hotel, ali nije živeo samo od toga. Od puštanja iz pritvora do napuštanja zemlje, uoči izricanja pravosnažne presude, Gavrić, Đuričić i njihova ekipa imali su jak uticaj u Loznici i okolini, ali i na važnim mestima u Beogradu. Razvili su biznis od iznajmljivanja poslovnih prostora do građevinarstva, ugostiteljstva i eksploatacije peska i šljunka.

Državnim organima Srbije početkom maja 2018. godine dostavljena je zvanična informacija kolega iz JAR-a da je Đuričić ubijen u Johanesburgu, kada su na njega, dok je u svom džipu čekao da se upali zeleno svetlo na semaforu, pucale tri osobe. Gavrić je, prema saznanjima koje imaju domaće istražne službe, još u Africi uprkos činjenici da je domaće Ministarstvo pravde još pre pet godina podnelo tamošnjim vlastima zahtev za izručenje.

Nakon ubistva Ražnatovića i dvojice njegovih prijatelja, mnogo se polemisalo o razlozima likvidacije. Kao jedan od mogućih motiva pominjana je potencijalna opasnost koju je komandant SDG predstavljao po Slobodna Miloševića, kao i pristanak na saradnju sa Haškim tribunalom. Pored sumnji da je Zoran Uskoković Skole naručio ubistvo Arkana zbog svađe oko podele milionskog transfera fudbalera Nikole Lazetića, kao motiv pominjalo se i to da je deo operativaca Državne bezbednosti osmislio i podržao Ražnatovićevu likvidaciju. Prema informacijama koje su objavljene u medijima, pojedinci su ukazivali da bi Arkan mogao da se okrene protiv Miloševića, nakon što je država odbila da njegovoj SDG odobri da se uključi u borbe na Kosovu.

Razlog ubistva Ražnatovića, međutim, nikada nije utvrđivan.

Haška optužnica

Optužnicom Haškog tribunala, Ražnatović se teretio za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene u BiH. Optužnicom iz septembra 1997. godine, okrivljen je za 22 krivična dela: zločine protiv čovečnosti, kršenje Ženevske konvencije o zaštiti civila u vreme rata, kao i kršenje zakona i običaja rata, počinjena u septembru 1995. godine u Sanskom Mostu.

Gardu osnovao sa navijačima Zvezde

Željko Ražnatović Arkan bio je komandant Srpske dobrovoljačke garde, koju je 11. oktobra 1990. godine osnovalo dvadeset dobrovoljaca, uglavnom navijača FK Crvene zvezde, kojima je Arkan bio vođa. Pripadnici paravojnih snaga su se izjašnjavali kao patriote kojima je bio cilj zaštita Srba izvan granica Srbije tokom jugoslovenskih ratova devedesetih godina 20. veka. Izveštaji se ne slažu po pitanju brojnosti garde – različiti izvori navode od nekoliko stotina pa do više od 10.000 dobro uvežbanih boraca. Gardisti su se borili u Hrvatskoj (1991–1992) i Bosni i Hercegovini (1992, 1995). Štab garde i Centar za obuku nalazili su se u Erdutu, u istočnoj Slavoniji, danas delu Hrvatske. Srpska dobrovoljačka garda je zvanično raspuštena aprila 1996. Pored Arkana, vrlo važan član bio je i pukovnik Milorad Ulemek Legija.