Je l" živ Goran Trivan?

„Je li ti živ ministar koji je zadužen za životnu sredinu?” Ovo pitanje nisu postavili juče premijerki Ani Brnabić protivnici izgradnje malih hidroelektrana koji čekaju davno obećane izmene zakona, ovo je reakcija predsednika Aleksandra Vučića na vest da je sazvan hitan sastanak vlade zbog zagađenja vazduha. O kritikama predsednika Srbije Trivan je saznao kada smo ga zamolili za komentar. Međutim, prozivka ga je zatekla nespremnog jer je rekao da je sve vreme bio na sastancima.

Zabrinutost građana zbog alarma koji ovih dana upozorava na opasnosti koje vrebaju iz vazduha skoro da je prerasla u histeriju – ne veruju podacima nacionalne agencije koja kaže da stanje nije alarmantno, a iz domena ekologije ovaj problem se preselio u političku arenu. Opozicija sve češće loš kvalitet vazduha pripisuje nesposobnosti vlasti, pa poznavaoci javnog mnjenja upozoravaju da ova priča može da naškodi vladajućoj stranci više nego stvarne i fabrikovane afere.

Za ministra ekologije Gorana Trivana zagađen vazduh nije novost i on zabrinutost građana posmatra kao dobru vest u smislu podizanja ekološke svesti. Primećuje li ministar maglu?

– Javnost je sada osetljivija na probleme iz životne sredine, što je i bio cilj ovog ministarstva – kazao je za „Politiku” Trivan, ponavljajući ocenu Vučića da kvalitet vazduha opada s povećanjem standarda.

Ipak, i predsednika i ministra demantuju podaci prema kojima je Srbija prvak po emisijama zagađujućih materija u vazduhu upravo uzimajući u obzir naš BDP i broj stanovnika.

Prvi čovek ekologije odbacuje i napade da njegovo ministarstvo ne radi dovoljno na prevazilaženju ovog problema i zamerke da prečesto lopticu prebacuje u tuđe, odnosno u dvorište lokalnih samouprava.

– Ministarstvo je uradilo sve što je u našoj moći i našoj nadležnosti. Razgovarali smo s lokalnim upravama, upozoravali da su u obavezi prema Zakonu o zaštiti vazduha da donesu planove... Od njih 145, samo je 65 odgovorilo da ima taj dokument. I to će proveriti naša inspekcija – objašnjava Trivan.

Kao rešenje ministar navodi da se nada zabrani uvoza evro 3 vozila do 2021. godine. Kako kaže, ministarstvo podizanju kvaliteta vazduha može da doprinese samo još „pošumljavanjem, ostalo je uglavnom u domenu Ministarstva energetike”.

Rešenje ovog problema je novac – čist vazduh u evrima nas košta oko 2,4 milijarde. Toliko je potrebno uložiti da se isprave posledice koje je na životnu sredinu ostavila produžena tranzicija privrede, loše poslovanje državnih preduzeća i nizak nivo svesti. A najviše ulaganja se očuje od države jer su najveći zagađivači preduzeća u državnom vlasništvu – EPS, RTB „Bor”, „Azotara”, „Petrohemija”, gradske toplane...

Gde je Srbija na listi zagađenih država? Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga da li verujete nacionalnoj agenciji ili aplikacijama. Dok nadležni smatraju da je ispravno ono što kaže Agencija za zaštitu životne sredine, treba imati na umu ipak da ni oni nisu sasvim precizni. Naime, Srbija raspolaže s tridesetak mernih stanica i više od 200 opština i gradova. Drugim rečima, dok znamo šta udišu Valjevci, Beograđani, Smederevci, nepoznanica je kakva je situacija, recimo, u Novom Pazaru ili Leskovcu. Osim što u nekim ne postoje, u pojedinim gradovima merenja se još obavljaju i manuelnim mernim stanicama. Takođe, nije retkost da se prati samo deo spektra zagađujućih supstanci zbog nedostatka novca. Ogromna ulaganja su razlog i što je nabavka modernih, automatskih mernih stanica za gradske zavode, kojima je povereno da prate kvalitet vazduha, skoro pa nemoguća misija. Tako se otvara pitanje i spremnosti lokalnih samouprava da istinski pomognu u poboljšanju kontrole kvaliteta vazduha. Zašto? Možda zato što zakon nalaže da čim se oglasi alarm moraju da prave i plan i otklanjaju zagađenje.

Iako nevidljiv, zagađen vazduh je opasno oružje. Prema statistici Svetske zdravstvene organizacije, godišnje odnese više od 6.000 života.

Gas-maske, zatvaranje u stanove, kupovina prečišćivača vazduha, šta je rešenje u ovim danima? Pulmolog dr Branimir Nestorović ima jednostavno rešenje – vuneni šal.

– Najbolje je i za decu i za odrasle da se zamotaju u vuneni šal, zato što gram vune zadržava oko gram vode, a ona je odličan prečišćivač. Takozvane nano-maske nisu najpogodnije jer su teške, kada se izmokre nisu više dobre za upotrebu – pojašnjava dr Nestorović.

Ukoliko ne možete da izdvojite oko 100 evra za prečišćivanje vazduha, ništa ne košta da počnete da primenjujete savete lekara – stanove nikako ne provetravati rano ujutru ili uveče jer su tada najveća aerozagađenja. Takođe, poželjno je umiti se po ulasku u kuću jer se otrovne čestice lepe za kožu, a odatle dospevaju u krvotok.

– Statistički podaci ukazuju da zagađen vazduh može biti i uzročnik moždanog udara. Kada su u Tokiju bila velika zagađenja, infarkti su bili češći od četiri do šest puta – dodaje dr Nestorović.