Rekordna zagađenost, a nadležni ćute

U „Politici” od 9. januara ove godine osvanuo je naslov „Beograd se opet guši u smogu”. U članku se navodi upozorenje Gradskog zavoda za javno zdravlje da je vazduh zagađen, s preporukom da se izbegavaju aktivnosti na otvorenom. Takođe je objavljeno da je Beograd na četvrtom mestu u svetu, a na prvom mestu u Evropi po zagađenosti. Ista negativna prognoza najavljuje se i za narednih sedam i više dana. Nedeljama, pa i mesecima unazad, Beograd, Pančevo, Valjevo, Novi Sad, Kraljevo i mnogi drugi gradovi u Srbiji, ili bolje rečeno cela Srbija prednjače u Evropi i svetu po zagađenosti vazduha i životne sredine.

Interesantno je da se povodom ovakvih pojava nadležni skoro ne oglašavaju. Kada se dogode ubistva u obračunu kriminalaca neretko se oglase svi nivoi, naglašavajući da se moraju preduzeti sve mere kako bi sa sačuvao svaki život, što je sasvim u redu, ali kada su ugroženi životi više od polovine populacije, niko ni reč. Posebno niko ne ukazuje na uzrok problema, niti predlaže mere koje treba preduzeti kako bi se posledice ublažile i kako bi se zagađenje smanjilo. Posebno zabrinjava što se ne oglašavaju nadležna ministarstva, počev od Ministarstva zdravlja, Ministarstva za ekologiju i zaštitu životne sredine, i druga. Niko nije izašao sa analizom kakve će posledice biti po zdravlje i život stanovništva, koliko je obolelih, koliko umrlih... zbog enormne zagađenosti vazduha. Da bi apsurd bio veći, na čelu Ministarstva zdravlja, SANU i grada su doktori medicine. I u mnogim drugim ustanovama imamo stručnjake iz oblasti medicine i ekologije.

Narodu se saopštava da su glavni uzrok takvog stanja suspendovane čestice, slične prašini i garežu, čiji su glavni izvori individualna ložišta i saobraćaj. Stručnjaci objašnjavaju da kvalitet vazduha zavisi od meteoroloških prilika, posebno kada nema vetra i padavina, a vazdušni pritisak je visok. Drugim rečima, po mišljenju stručnjaka, to što se nekoliko miliona ljudi svakodnevno guši u otrovnom vazduhu je prirodna pojava i jedino rešenje je da organizujemo dodole ili se molimo Bogu za košavu.

A da li je baš tako? Da li smo mi, prvenstveno kao organizovana država, preduzeli sve da nam se takve stvari ne događaju. Tvrdim da nismo. Građanima  se savetuje da ne izlaze napolje, a i ako moraju da se što manje zadržavaju. Kako onda deca da idu u škole, u vrtiće, ljudi na posao? Odakle dolazi vazduh u zatvorene prostorije i kako je moguće da bude čist? Možda je rešenje da se svakom građaninu obezbedi gas-maska ili...

Beograd kao jedan od najzagađenijih gradova u svetu ne radi ništa da poveća broj zelenih površina i broj stabala. Radi sve suprotno. Novi Beograd je nekada imao mnogo parkova i dečjih igrališta i slobodnih poljana. Otkako je postao biznis-centar, skoro da nema zelene površine na kojima ne niču nove zgrade, benzinske pumpe, pored pruge, škole, vrtića. A znamo da je drveće fabrika kiseonika i čistog vazduha. Ko to dozvoljava i ko je nadležan da to spreči, niko ne zna. Niti sme da pita. Ko ne veruje, neka prošeta i uveri se u istinitost ove tvrdnje.

I na kraju, svi se radujemo kada čujemo da su Beograd i Srbija sve traženije turističke destinacije i da nam svake godine broj stranih turista raste. Da li se neko zapitao kako će činjenica da smo po zagađenosti vazduha na vrhu liste u svetu ubuduće uticati na dolazak stranih turista.

Simeon Kostov,
Novi Beograd