Srpski sud ponovo podržao hrvatske odluke

Privredni apelacioni sud (PAS) po drugi put je ukinuo odluku Privrednog suda u Beogradu kojom je odbijen zahtev Zagrebačke banke za priznanje hrvatske sudske odluke radi naplate sudskih troškova u iznosu od oko 100.000 evra na štetu Jugobanke.

– Naplata troškova postupka traži se u korist Zagrebačke banke, a to je samo jedan u nizu od oko 180 potencijalnih zahteva iz Hrvatske, koji nastaju kao posledica sudskih postupaka koji su tamo vođeni radi ostvarenja imovinskih prava srpskih preduzeća i banaka, bilo da je reč o nepokretnostima ili pokretnoj imovini – kaže advokat Ivan Simić.

Podseća da srpske banke imaju potraživanja prema preduzećima u Hrvatskoj na ime neplaćenih kredita i naglašava da su hrvatski sudovi zahteve srpskih preduzeća odbili – sve do jednog. Odbijeni su zahtevi banaka da im se vrate objekti, koje su gradile ili kupovale, kao i zahtevi za povraćaj sredstava na ime kredita koje su davali hrvatskim firmama.

– Sa druge strane, sudovi u Srbiji su usvajali zahteve hrvatskih preduzeća – sve do jednog, iako je njihov pravni osnov bio znatno slabiji. To su uglavnom bili zahtevi prema nepokretnoj imovini. Očigledno je da postoji disproporcija u postupanju srpskog i hrvatskog pravnog poretka – smatra Simić.

Podseća da je prošlog leta PAS, posle žestoke reakcije javnosti, potvrdio odluku prvostepenog suda koji je odbio da prizna presudu hrvatskog suda kada je reč o imovini „Mladost turista”.

– Presedan je sada ponovo napravljen, Privredni apelacioni sud u svojoj odluci pravda se obrazloženjem da je Zagrebačka banka istakla prigovor zastarelosti za koji je hrvatski sud utvrdio da je osnovan, pa da usled toga tražiocu pravne zaštite iz Srbije nije povređeno nikakvo pravo – navodi advokat Simić.

Takvo obrazloženje odluke, dodaje, možda bi imalo smisla sa stanovišta međunarodnog privatnog prava da nisu ostale nerasvetljene činjenice o tome po kom osnovu je Zagrebačka banka preuzela upravljanje potraživanjima Jugobanke. Do toga je došlo na osnovu diskriminatorskih propisa, kao što su Zakon i Uredba o načinu likvidacije poslovanja glavnih filijala Jugobanke DD Beograd iz 1992. i 1993. godine. Doneta je i odluka o određivanju hrvatskih banaka koje će obavljati poslove likvidacije glavnih filijala Jugobanke koje su poslovale u Hrvatskoj.

Nijedan od ova tri propisa nije bio predmet meritorne ocene Evropskog suda za ljudska prava. Taj sud je zauzeo stav da svi propisi koje je Hrvatska donosila pre 1997. godine, kada je postala potpisnik Evropske konvencije, ne podležu vremenskom važenju same konvencije, pa da ni Evropski sud nema ovlašćenja da ih preispituje.

– Srpski pravni poredak nikada nije donosio niti primenjivao ovakve propise. Kada se odlučuje o priznanju strane sudske odluke, osnovna je stvar da se preispita na kakvim propisima je ta odluka zasnovana. Ako se ona zasniva na propisima koji su u direktnoj suprotnosti sa samim osnovama društvenog uređenja i sa pravnim poretkom države u kojoj se priznanje traži, onda je jasno da i u ovoj situaciji neko vređa nečiji pravni poredak. Ili Srbija svojim odlukama o vraćanju imovine vređa hrvatski pravni poredak ili Hrvatska svojim odlukama o nevraćanju imovine vređa srpski pravni poredak – naglašava advokat.

Iako je jasno da ne postoji reciprocitet i da se ne primenjuje Sporazum o pitanjima sukcesije, naš sagovornik ukazuje da je ovde možda reč o „nečem trećem”, a to je da u srpskom pravosuđu postoji takozvani sindrom duboke države.

– Iako nisam pobornik senzacionalizma i teorija zavere, ne mogu posle svega da isključim sve snažnije glasove u struci o o postojanju „duboke države” u pravosuđu, jer se čini da je na neki način cilj našeg pravosuđa da opravda i legalizuje besomučno dodeljivanje imovine hrvatskim tražiocima koje je svojevremeno najsnažnije promovisala i sama pravosudna elita. Šizofrena situacija u kojoj je hrvatskim tražiocima sve dodeljeno, uz izuzetno sporan osnov, nasuprot tome da srpskim tražiocima nije vraćeno ništa, pa još i da su dužni da hrvatskim preduzećima plate troškove postupaka pred njihovim sudovima, nema za posledicu ničiju odgovornost. Naprotiv, imamo dodatno poniženje sopstvenog javnog i pravnog poretka koje nas upućuje na trenutnu stvarnost koja se ogleda u iznova novim pretenzijama prema imovini naših sunarodnika u regionu – zaključuje advokat Ivan Simić.