Mladost i ljubav prve se štite

Šta se skriva iza naslova „Predstava o detetu u srpskoj kulturi”, koji je dat ovoj knjizi? Knjigu je napisao dr Žarko Trebješanin, psiholog po obrazovanju, etnolog i antropolog po izučavanjima. Ono što je dr Trebješanin u ovoj knjizi otkrio svojim čitaocima, to su njegova velika i raznovrsna znanja iz nauka kojima se bavi. Ono što, možda, nije želeo da otkrije, to su njegove umetničke i književne sklonosti i sposobnosti. Može se naslutiti, ipak, da su one morale uticati na zamisao o ovoj knjizi, dok je bila u nastajanju; da su je morale oblikovati kad se ostvarivala u svom konačnom obliku; one se, te prikrivene sklonosti i sposobnosti, nalaze i u samom izboru naslova ove naučne studije. Naime, uz nesumnjivu naučnost i stručnost u oblastima kojima se bavi, čini se da u načinu tumačenja i organizovanja obimne naučne građe koju nam Žarko Trebješanin ovde izlaže, postoji u ovoj knjizi i elemenat prvenstveno književnog načina smišljanja po nizovima, sređivanja i predstavljanja te građe. Otuda i utisak da naslov „Predstava o detetu u srpskoj kulturi” podrazumeva, kao deo osnovne zamisli iz koje je nastala ova knjiga, priču o tome kako je naš narod, tokom vekova, izgradio jedan čvrst odbrambeni sistem, sav od magijskih radnji, kojima se štiti sve što je neophodno za njegov opstanak i dalje postojanje.

U redosledu koji je odabrao Trebješanin, prvo se štite mladost i ljubav: mladi ljubavni par koji će postati bračni par, a zatim plod njihove ljubavi pre no što postane i kada postane živo dete. S tim i počinje priča o magijskoj zaštiti deteta i njegove majke, tj. o radnjama kojima se štiti dete i majka od sila što im prete sa strane zla. U osnovi ovog sistema zaštite, izgrađenog u našem narodu, njegovo je drevno animističko verovanje po kojem je celokupna stvarnost prožeta i nastanjena duhovima ili dušama, verovanje da je ta stvarnost u izvesnom smislu živa, što znači da su i predstavnici zla u tome svetu živi: da žive u biljkama, u životinjama, kao i u svim elementima koji nas okružuju, a u ona osnovna četiri – vazduhu, vodi, vatri i zemlji – na prvom mestu.

Čovek, kao živo biće, u neprekidnoj vezi sa vidljivim i nevidljivim bićima koja nastanjuju ovaj svet, pa je s toga i neprekidno izložen, savremenim jezikom rečeno, njihovim pozitivnim i negativnim zračenjima. U staroj, umnogome animističkoj kulturi našeg naroda, kako nam to uzbudljivo izlaže Žarko Trebješanin, dete, i kad se začinje, i kad se oblikuje u plod, i kad dolazi na svet, izloženo je tom spletu različitih uticaja od kojih ga treba zaštititi. Ono što dr Žarko Trebješanin ne ističe odviše, a što je ipak sve vreme prisutno, kao podtekst prepun značenja – naročito u prvom i drugom delu njegove knjige – uverenje je koje deli sa drevnim poznavaocima narodne mudrosti: da je sve ono što je pokretačko i stvaralačko posebno podložno uticaju zlih sila.

Zato autor ove knjige obraća i posebnu pažnju na skupove magijskih radnji kojima se štite nosioci onoga što je suštinski dobro i plemenito: mladi par, mladić i devojka, u časovima susretanja sa ljubavnom čežnjom, zatim ljubavni par u trenutku venčanja, osveštenja njihove ljubavi, zatim dete kao plod te ljubavi. Prema animističkim verovanjima našeg naroda koje izlaže dr Trebješanin, čovek i žena u međusobnom traženju i spajanju, u dragocenim trenucima svog života, najviše su izloženi uništavajućim silama zla, kao što je to i dete kada dolazi na svet. Dobrota i bespomoćnost, gotovo u podjednakoj meri, izazivaju bes mračnih sila, i zato ih treba sačuvati strogim pridržavanjem predviđenih magijskih radnji. Književni stvaralac je onaj koji je u naučniku Žarku Trebješaninu preuzimao prvenstvo u odlučivanju kada je trebalo izabrati najlepše i najtajanstvenije magijske radnje što se primenjuju u svim tim prilikama, i predstaviti ih savremenom čitaocu. On je nepogrešivo birao i primere jezičke magije koji zvuče, ne jednom, kao najčistija poezija.

U želji da predočim kakve sve dragocenosti sadrži ova studija dr Žarka Trebješanina, navodim samo jedno verovanje iz mnoštva sličnih:

„Za održavanje dece” – kaže on – „kao moćno magijsko sredstvo koriste se i izvesne verbalne formule u Homolju, kada babica dete provuče kroz obruč ili točak od kola i zanjiše ga tri puta prema istoku, onda ona tri puta, stojeći na pragu, upita porodilju: ’Voliš li sunce, ja li mesec?’, a porodilja, skrivena iza vrata, svaki put odgovara: ’Sunce!’ Na Kosovu žena kojoj umiru deca novorođenom detetu stavi minđušu na kućnom pragu, uz ovaj blagoslov: ’Kao što preko ovoga praga koji je mnogo godina tu, pređe mnogo nogu, tako i ovo novorođenče da bude dugog veka i da poživi dugo godina!’ Neke porodilje zapoje dete vinom i izgovore tri puta ove reči: ’Kad u svetu nestane hleba, vina, kvasca i petlova glasa, onda se ovom detetu život oduzeo!’ Srbi na Kosovu kad čuju da je nerotkinja uspela da rodi dete, da bi dete bilo dugog veka uhvate se za neki gvozdeni predmet i kažu: ’Da živi dete!’”

Danas je neophodno obnoviti saznanja o verovanjima Srba na Kosovu: o nekadašnjim verovanjima nekadašnjih Srba. Možda je to put da se obnovi i naše sadašnje verovanje u mogućnost postojanja budućih zaštitnih radnji budućih Srba na Kosovu i van Kosova.

Naučnik i istraživač je, u dr Žarku Trebješaninu, istražio, sredio i protumačio ovu obimnu građu o magijskim postupcima našeg naroda u zaštiti deteta, od njegovih prvih dana do stupanja u zrelost. Ali, pisac i stvaralac u njemu je izabrao primere čudesne mentalne i verbalne snage koji deluju kao izvor duhovnih moći. Stoga je ova knjiga, koja je istražila verovanja našeg naroda u prošlosti, neophodna i za verovanje u njegovu budućnost.

Predgovor knjizi Žarka Trebješanina Predstava o detetu u srpskoj kulturi, Sofos, Beograd, 2008