Sarajevo ne dozvoljava Banjaluci ruske lekove

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Hoće li nadležne institucije u Sarajevu odobriti dolazak ruskih farmaceutskih kuća na tržište BiH, tema je kojom su se mediji pozabavili nakon što su najviši zvaničnici u Republici Srpskoj najavili kako uskoro očekuju pozitivan ishod političke borbe koja je počela minule godine.

Zagovarači ove ideje u Banjaluci zahtev za uvođenje ruskih farmaceutskih kompanija na tržište u BiH duže vreme obrazlažu prevashodno povoljnijom ponudom lekova, što bi se, kažu, sem na građane, pozitivno odrazilo i na prenapregnute fondove zdravstva.

Da kolač na tržištu nije beznačajan, vidi se po podacima Uprave za indirektno oporezivanje BiH. U BiH je tokom 2017. uvezeno lekova u vrednosti 760 miliona KM (oko 390 miliona evra). U prvoj polovine 2018. u apoteke u BiH isporučeni su lekovi vredni 200 miliona evra.

Na tome su najviše zaradili farmaceuti iz Nemačke, Francuske, Hrvatske, Slovenije i Italije. Potrošnja je u porastu, a najviše se koriste lekovi za kardiovaskularni, probavni i nervni sistem, kao i antidepresivi i antibiotici, a uvozi se sve – od aspirina do hemoterapija za najagresivnije bolesti. Za šest meseci 2018. iz BiH su izvezeni lekovi u vrednosti od 33 miliona evra, a najviše ih je isporučeno u Rusiju i Srbiju.

Sredinom minule godine Milorad Dodik, član Predsedništva BiH iz RS izjavio je kako Agencija za lekove BiH „ne dozvoljava isporuku lekova za BiH iz Sankt Peterburga, iako su mnogo povoljniji”. Dodik je tada napomenuo da bi lekovi bili znatno jeftiniji, te istakao da postoji mogućnost pregovora i o uvozu ruskih vakcina.

Premijer RS Radovan Višković pre neki dan kaže da su „ljudi iz Rusije ponudili lekove za tržište BiH koji su nekoliko puta, čak i desetina puta, jeftiniji od postojećih”. „Odluka je doneta, lekovi dolaze”, kaže Višković. Banjalučkim medijima je pojasnio kako je za tu odluku bio isti broj glasova „za” i „protiv”, pa upitao da li je normalno da oni u BiH plate lek za pritisak tri ili pet puta skuplje nego što je u Malom Zvorniku. Na pitanje novinara da li je lobi toliko jak, premijer RS kaže da „apsolutno jeste”, te navodi da „farmaceutske kuće imaju svoje prste po dubini”.

Tragom tih najava mediji saznaju su kako su članovi Komisije za lekove iz Federacije BiH (FBiH), njih sedam, bili protiv toga da lekovi proizvedeni u Rusiji dođu na tržište BiH, iako, kako su novinarima ispričali upućeni, ne postoji nijedan medicinski razlog za to. Ipak, sudeći po glasanju s poslednje sednice Komisije za lekove, koja deluje pri Agenciji za lekove BiH, odluka da ruski lekovi dođu na tržište BiH mogla bi biti doneta na februarskom zasedanju, pišu „Nezavisne”.

Navodi se da je na poslednjem glasanju osam članova bilo „za”, a sedam protiv. Predlog su podržali svi članovi iz RS, kao i član iz Brčko distrikta, dok je ostalih sedam, iz FBiH bilo protiv, navodi se.

Izvor „Nezavisnih” ispričao je da je zatražena izrada dodatnog elaborata, što bi trebalo da bude završeno do februarske sednice, kada se očekuje konačna odluka. Isti izvor smatra da bi, sudeći po poslednjem glasanju, lekovi iz Rusije uskoro mogli doći na tržište BiH.

Podseća se i na to kako je elaborat već bio doveden do kraja, ali da je stručnjak koji je radio na njemu pri samom kraju izrade odustao, pa list iznosi nezvanična saznanja kako pojedini stručnjaci s liste eksperata nisu želeli da rade na tom elaboratu, „što mnogi to tumače kao pritisak pojedinih, tačnije jedne farmaceutske kompanije iz Evrope”.