Manje predstavki iz Srbije u Strazburu

U celokupnoj istoriji Evropskog suda za ljudska prava, dugoj 60 godina, doneto je oko 11.000 odluka o povredi prava na pravično suđenje. Od toga se 166 presuda odnosi na Republiku Srbiju, koja je 2004. godine ratifikovala Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Prvu presudu sud u Strazburu doneo je 2006. godine, u predmetu „Matijašević protiv Srbije”.

Podatak o 166 presuda protiv Srbije odnosi se samo na povredu člana šest Evropske konvencije – povredu prava na pravično suđenje, koja obuhvata i imovinske, radne i porodične sporove.

– Samo u poslednjih godinu dana Evropski sud je utvrdio ukupno 350 takvih slučajeva na teritoriji članica Saveta Evrope (kojih ima 47). Od toga se 19 presuda odnosi na Srbiju i to 10 zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, sedam zbog neizvršavanja domaćih sudskih odluka, a dve presude se odnose na druge povrede prava na pravično suđenje – kaže dr Jelena S. Milenković, savetnik u Državnom pravobranilaštvu, u Odeljenju za zastupanje Republike Srbije pred Evropskim sudom.

Naglašava da pravo na pravično suđenje obuhvata čitav niz prava koja se odnose na sudski postupak i stranke koje u njemu učestvuju. To su pravo na nezavisan i nepristrastan sud, na pristup sudu, usmenu i javnu raspravu, ravnopravnost, kontradiktornost i jednakost oružja, pravnu pomoć, suđenje u razumnom roku i pravovremeno izvršavanje sudskih odluka.

– Pitanje neizvršavanja domaćih odluka naročito je važno u slučaju Republike Srbije, koja je imala veliki problem sa neizvršavanjem pravosnažnih presuda donetih u odnosu na preduzeća u pretežno društvenoj svojini – kaže naša sagovornica.

Srbija je ipak postigla značajan napredak u usklađivanju svog pravnog sistema sa evropskim standardima, o čemu govore i statistički podaci.

– Prvenstveno se primećuje znatno smanjenje broja predstavki iz Srbije u 2019. u odnosu na prethodnu godinu. Od perioda prvih presuda protiv Srbije, u naš pravni sistem uvedene su brojne izmene, a najznačajnije su ustavne žalbe i donošenje Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, a sada i donošenje Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći – navodi Jelena S. Milenković.

Evropski sud nije precizno odredio koliko treba da traju sudski postupci koji ne „prekoračuju” razumni rok, već je zauzeo stav da se o predugom ili optimalnom trajanju suđenja može govoriti samo u odnosu na svaki pojedinačan slučaj, s obzirom na složenost procesa i njegov značaj za stranke.

– Povreda prava na suđenje u razumnom roku je najčešće utvrđivana povreda pred Evropskim sudom u celoj njegovoj istoriji, a ni praksa u odnosu na Srbiju nije drugačija. Međutim, naša zemlja je napravila ogroman napredak u tom smislu. Statistički podaci govore da je u 2012. godini prosečna dužina sudskog postupka iznosila 534 dana, da bi 2018. godine taj broj bio čak dvostruko smanjen – na 270 dana. Prosek u zemljama Saveta Evrope bio je 233 dana – objašnjava Jelena S. Milenković.

Znatni pomaci bili su vidljivi posle 2016. godine, kada je počeo da se primenjuje Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, za koji je i Komitet ministara Saveta Evrope konstatovao da daje dobre rezultate. Naša sagovornica smatra da zasluge za taj napredak treba pripisati i merama Jedinstvenog programa rešavanja starih predmeta u našim sudovima. Ipak, praksa pokazuje da je dužina trajanja sudskih postupaka u Srbiji i dalje problem, posebno kada je reč o izvršenju presuda.

– Izveštaji pokazuju da upravo neizvršenje sudskih odluka ometa rad pravosuđa u Srbiji, posebno kada su u pitanju radni sporovi, razvod braka i poveravanje dece. Najveći broj slučajeva pred Evropskim sudom, koji doprinosi sistemskom problemu sa izvršenjem, odnosi se na dugove preduzeća u pretežno društvenom vlasništvu. Izveštaj Vrhovnog kasacionog suda iz 2019. godine pokazuje da postoji veliki broj predmeta u kojima izvršni postupak traje više od pet godina – kaže naša sagovornica.

Naknada nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku doskora je pred Evropskim sudom iznosila oko 2.000 evra. Međutim, taj sud je u nekoliko slučajeva protiv Srbije utvrdio da odštete na domaćem nivou nisu primerene niti u skladu sa iznosima koje ESLjP dodeljuje u sličnim slučajevima.

– Evropski sud je u jednoj od poslednjih odluka u odnosu na Srbiju utvrdio da je naknada nematerijalne štete od 800 evra, koju su naši sudovi dosudili podnosiocu predstavke zbog dužine trajanja izvršnog postupka od čak 14 godina, primerena i dovoljna – navodi Jelena S. Milenković.

Ukazuje da je svaka država u svojim granicama nadmoćna nad svojim građanima.

– Međutim, svaka država koja je potpisala Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava, time se obavezala da će štititi svoje građane od same sebe. Svaka od tih država je dala svojim građanima mogućnost da je tuže pred Evropskim sudom i potraže zaštitu prava i interesa koja im je povredila. Pojedinac mora imati delotvoran mehanizam koji će ga zaštititi od samovolje države – smatra dr Milenković.

Moć svog aparata država treba da koristi upravo za zaštitu ljudskih prava, ali ima i slučajeva da država ne samo da to ne čini i povređuje prava građana, već i da odbija da se povinuje presudama Evropskog suda. Tada je, smatra naša sagovornica, neophodno uvesti značajnije sankcionisanje. Evropski sud, naime, ima svoje „konvencijske organe” koji u državama članicama vrše nadzor nad sprovođenjem odluka suda u Strazburu.