Srpski izvoz bez Srba

Izvoz je perjanica srpskog privrednog rasta i dostigao je učešće od 51 odsto u bruto domaćem proizvodu (BDP) u 2018. godini. Poređenja radi, pre 12 godina činio je 30 odsto BDP-a. Dobar rezultat ima i svoju tamnu stranu, a to je što su za rast zaslužne firme sa stranim kapitalom, a ne one s domaćim. Na ovaj problem osvrće se i Svetska banka u svojoj studiji „Nova agenda za privredni rast Srbije”. Navode da polovina srpskog izvoza potiče od firmi u stranom vlasništvu, koje imaju malo dobavljača u zemlji.

– Firme s učešćem stranih direktnih investicija nabavljaju mali deo sirovina u Srbiji. Domaći inputi, s izuzetkom radne snage i energije, čine samo devet odsto troškova inputa u 2019. godini. S druge strane, gotovo 30 odsto povećanja izvoza uključuje uvoz robe na preradu u Srbiju nakon čega se izvozi u zemlju porekla. Zbog toga su male mogućnosti za prelivanje pozitivnih efekata i učešće lokalnih preduzeća u globalnim lancima vrednosti. Na primer, „Fijat” iz Kragujevca, koji je značajna strana direktna investicija, nije bio pokretač industrije delova jer većinu uvozi – navode stručnjaci Svetske banke u pomenutoj analizi.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da statistički viša stopa rasta srpskog izvoza, kada se analizira, pokazuje da u srpski izvoz Srbi nisu uključeni. Po njegovim rečima, mi imamo dve realnosti: jednu statističku, u kojoj je sve dobro, i drugu realnu. Jedna dimenzija rasta je kvantitativno povećanje, a druga razvoj, odnosno kvalitativno povećanje.

– Motiv za dolazak stranih investitora jesu niske zarade, minimalac plus 20 odsto, što čini platu od 300 evra, koliko se kod njih dobija. Stranci ne „vuku” domaća mala i srednja preduzeća. „Zastava” iz Kragujevca, kakva god da je bila, predstavljala je motor privrede. Imala je 450 kooperanata za 2.000 proizvodnih pozicija, zapošljavala 30.000 ljudi i tri puta toliko kooperanata. Sada ima 2.400 zaposlenih koji malo rade, malo ne rade. Njihov automobil nije naš proizvod i zato što nije, što nema minimum 50 domaćih komponenti, a nema ni 20 odsto, ne može da se izvozi u Rusiju kao srpski proizvod bez carina – kaže Savić.

Dodaje da Srbija danas nema industrijski proizvod po kojem se prepoznaje, a nekada je imala automobile, traktore, radio-prijemnike, televizore, imala je za ono vreme neuporedivo viši tehničko-tehnološki nivo industrije nego što ima danas. A ono što danas ima su jeftina energija i radna snaga. Izvozi smrznute maline, namotane kablove, sedišta za automobile.

Na izvoz smrznutih malina osvrnuli su se i savetnici za naš privredni rast u Svetskoj banci. Srbija jeste jedan od svetskih lidera u proizvodnji smrznute maline, ali baš zato što se sve maline izvoze smrznute, taj posao ostvaruje relativno malu dodatu vrednost u poređenju sa izvozom svežih malina. To treba da se promeni uvođenjem sorti za direktnu potrošnju, novim tehnologijama za preradu, uz pakovanja spremna za maloprodaju, promociju izvoza...

S druge strane, iako je Srbija duplirala izvoz, stranim tržištima je ponudila samo 47 novih izvoznih proizvoda, a složenost izvoza nije se povećavala. U isto vreme, u Hrvatskoj se pojavio 201 novi izvozni proizvod, u Litvaniji 312. U proizvodnju vrlo malog broja srpskih proizvoda ugrađen je visok nivo veština i tehnološkog sadržaja. Istovremeno, opada izvoz složenijih proizvoda, a raste izvoz sirovina i proizvoda niže dodate vrednosti, kao što su izolovana žica, čelik, bakar, kukuruz, pšenica, duvan, jabuke. Sve ovo loše utiče na našu međunarodnu konkurentnost i ukazuju na ograničene mogućnosti za povećanje izvoza.

Svetska banka navodi da uklanjanje ograničenja za učešće u globalnim lancima vrednosti može podstaći privredni rast. Za to je potrebno da se učestvuje u naprednim i inovativnim mrežama dobavljača u sektorima prerađivačke industrije i usluga.

Srbija treba da poveća izvoz na 80 procenata BDP-a, koliki imaju ostale male evropske ekonomije u tranziciji i tek bi tada izvoz predstavljao podsticajan izvor rasta.