U Berlinu postignut dogovor o Libiji

Svetski lideri postigli su finalni sporazum na međunarodnoj konferenciji o Libiji. Iako detalji sporazuma nisu zvanično objavljeni, ruska agencija Tas imala je uvid u nacrt dokumenta.

Prema tom nacrtu, koji je sinoć preneo Tanjug, proces rešenja krize u Libiji biće podeljen na šest delova: primirje, embargo na oružje, politički proces, reforma sektora bezbednosti, ekonomska i finansijska reforma, poštovanje međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava. U nacrtu se takođe poziva na nemešanje u oružani sukob u Libiji i traži od Saveta bezbednosti UN da uvede sankcije zemljama koje krše embargo na oružje.

Kako navodi ruska agencija, nakon usvajanja teksta, biće uspostavljen specijalni Međunarodni komitet za praćenje, koji će nadgledati primenu odluka sa samita u Berlinu.
Ni­šta pred po­če­tak ber­lin­ske mi­rov­ne kon­fe­ren­ci­je o Li­bi­ji ni­je slu­ti­lo na njen uspeh. Dan ra­ni­je, sna­ge Ha­li­fe Haf­ta­ra, vo­đe jed­ne od za­ra­će­nih stra­na, blo­ki­ra­le su ključ­ne lu­ke za iz­voz naf­te, ključ­nog li­bij­skog re­sur­sa, kao da opo­mi­nju na to ka­ko su one te ko­je voj­no kon­tro­li­šu naj­ve­ći deo ze­mlje i ve­ći­nu nje­nih stra­te­ških ta­ča­ka.

Li­der dru­gog ta­bo­ra Fa­jiz el Sa­radž je 24 ča­sa ka­sni­je pre­ko agen­ci­je DPA po­ru­či­vao ka­ko se nje­go­vom ne­pri­ja­te­lju ne mo­že ve­ro­va­ti i da će, ako sa­mit u Ne­mač­koj pro­pad­ne, bra­ni­ti svo­je upo­ri­šte i se­di­šte je­di­ne me­đu­na­rod­no pri­zna­te li­bij­ske vla­de, Tri­po­li, od pro­tiv­nič­ke ofan­zi­ve. 

U tre­nut­ku ka­da je on da­vao tu iz­ja­vu, dok su se ne­ki od naj­va­žni­jih svet­skih dr­žav­ni­ka sku­plja­li u ne­mač­koj pre­sto­ni­ci ka­ko bi tra­ži­li iz­laz iz li­bij­ske kri­ze, još ni­je bi­lo si­gur­no ni da li će se Haf­tar i Sa­radž uop­šte po­ja­vi­ti da lič­no raz­go­va­ra­ju.

Na kra­ju su do­šli, ali su od­bi­li da se­de za istim sto­lom i di­rekt­no su­če­le sta­vo­ve prema to­me ka­ko da svo­ju ze­mlju spa­sa­va­ju od su­ko­ba. Oni ne pre­sta­ju da je po­tre­sa­ju od za­pad­ne voj­ne in­ter­ven­ci­je ko­ja je 2011. go­di­ne na­o­ko pre­se­kla već ot­po­če­ti gra­đan­ski rat ali je za­pra­vo sa­mo svrg­nu­la Mu­a­me­ra el Ga­da­fi­ja i ne­re­še­nim osta­vi­la pi­ta­nje nje­go­vog na­sled­ni­ka – fak­tič­kog go­spo­da­ra bo­ga­tih naft­nih po­lja i jed­nog od „klju­ča­ra” evrop­skih gra­ni­ca.

O stra­te­škom zna­ča­ju ko­ji je Li­bi­ja po­pri­mi­la, sve­do­či i spi­sak zva­ni­ca na ber­lin­skom sa­mi­tu. Uz ne­mač­ku kan­ce­lar­ku An­ge­lu Mer­kel, bi­li su tu i pr­vi lju­di Ru­si­je, Tur­ske, Fran­cu­ske, Ita­li­je i Ve­li­ke Bri­ta­ni­je – Vla­di­mir Pu­tin, Re­džep Ta­jip Er­do­gan, Ema­nu­el Ma­kron, Đu­ze­pe Kon­te i Bo­ris Džon­son. Pred­sed­nik SAD Do­nald Tramp je na kon­fe­ren­ci­ju po­slao dr­žav­nog se­kre­ta­ra Maj­ka Pom­pea.

Na vi­si­nu ulo­ga za ovim pre­go­va­ra­čim sto­lom pred kon­fe­ren­ci­ju su pod­se­ti­li i ne­mač­ki šef di­plo­ma­ti­je i tur­ski pred­sed­nik. Haj­ko Mas je za ne­mač­ki list „Bild” po­no­vio da se Evro­plja­ni mo­ra­ju po­sta­ra­ti za to da „Li­bi­ja ne po­sta­ne dru­ga Si­ri­ja”, dok je Er­do­gan u autor­skom tek­stu za bri­sel­ski por­tal „Po­li­ti­ko” još jed­nom in­si­sti­rao na to­me da bi pad Tri­po­li­ja u ru­ke Haf­ta­ra mo­gao stvo­ri­ti „plod­no tle” za na­o­ru­ža­ne gru­pe po­put Islam­ske dr­ža­ve i Al Ka­i­de.

Ne­dav­no je tur­ska vo­đa i di­rekt­no za­pre­tio Haf­ta­ru i nje­go­vim bor­ci­ma, za šta je već po­vu­kao i kon­kre­tan ko­rak: u od­bra­nu Tri­po­li­ja je po­slao svo­je tru­pe, ko­je su sa­sta­vlje­ne ili, u naj­ma­nju ru­ku, me­đu nji­ma ima, pre­ma in­for­ma­ci­ja­ma ko­je je pre ne­ko­li­ko da­na iz­neo „Gar­di­jan”, mno­go pri­pad­ni­ka si­rij­skih an­ti­re­žim­skih pa­ra­voj­ski bli­skih An­ka­ri. Na­vod­no je u to­ku do­la­zak njih 2.000 na li­bij­sko ra­ti­šte, što bi i do­slov­no pre­tvo­ri­lo tu ze­mlju u dru­gu Si­ri­ju.

Ali, tu su i dru­ge slič­no­sti s to­kom si­rij­skog ra­ta – isla­mi­stič­ke gru­pe se, iz­gle­da, u Li­bi­ji bo­re za obe stra­ne, od ko­jih se ni za jed­nu ne ve­ru­je da su je­din­stve­ne voj­ne si­le ko­li­ko la­ba­vi sa­ve­zi u ko­ji­ma ima i ide­o­lo­ških fa­na­ti­ka, opor­tu­ni­sta i pu­kih pljač­ka­ških ban­di, sve u sve­mu – pri­vre­me­ne sku­pi­ne na ka­kve se za du­go­roč­nu sta­bi­li­za­ci­ju dr­ža­ve, čak i ako je­dan od tih ta­bo­ra na­po­kon pre­vla­da, ne mo­že ra­ču­na­ti. 

Da gu­žva bu­de još ve­ća, obo­ji­cu li­bij­skih ri­va­la po­dr­ža­va­ju re­gi­o­nal­ne si­le ko­je su se tu­kle i pre­ko le­đa dru­gih ze­ma­lja u su­sed­stvu. Tur­ska i Ka­tar su na stra­ni Sa­ra­dža, Egi­pat i Uje­di­nje­ni Arap­ski Emi­ra­ti su uz Haf­ta­ra. Tur­sku i UAE su Uje­di­nje­ne na­ci­je op­tu­ži­le za kr­še­nje em­bar­ga i is­po­ru­ku oruž­ja svo­jim šti­će­ni­ci­ma u Li­bi­ji. Sum­nja se da je i Ru­si­ja upu­ti­la svo­je pla­će­ni­ke iz pri­vat­ne voj­ske „Vag­ner” u po­moć Haf­ta­ru.

Da li sa­mo zbog to­ga što bi to osla­bi­lo mo­guć­no­sti za­ra­će­nih stra­na za su­ko­be ili i za­to da bi se ti­me pre­se­kao uti­caj ko­ji na njih ima­ju stra­ni ak­te­ri kri­ze, Mer­ke­lo­va je, ja­vlja Al Dža­zi­ra, pred po­če­tak kon­fe­ren­ci­je ju­če kao pri­o­ri­tet na­gla­si­la spro­vo­đe­nje em­bar­ga na iz­vor oruž­ja u Li­bi­ju.

Sa­mo Tur­ska je Evro­pu već na naj­go­ri mo­gu­ći na­čin za­du­ži­la ka­da se u Si­ri­ji po­na­ša­la kao u Li­bi­ji: po­ma­ga­la je poražene po­bu­nje­nič­ke gru­pe, ko­ri­sti­la ih za svo­je voj­ne in­ter­ven­ci­je pro­tiv Kur­da, na­vod­no ne­ko vre­me čak i žmu­ri­la na pro­laz re­gru­ta Islam­ske dr­ža­ve pre­ko tur­ske te­ri­to­ri­je za­to što je ti­me že­le­la da pod­ri­je si­rij­ski re­žim.

Na kra­ju je mo­ra­la da pri­mi to­li­ko si­rij­skih iz­be­gli­ca da sa­da nji­ma mo­že da uce­nju­je EU, pre­te­ći da će ih pu­sti­ti ka Grč­koj. S ob­zi­rom na to ko­li­ko afrič­kih mi­gra­na­ta ko­ri­sti ru­tu pre­ko Li­bi­je pre ne­go što za­plo­ve Me­di­te­ra­nom, iz per­spek­ti­ve Ber­li­na i Bri­se­la bi­lo bi ve­o­ma lo­še uko­li­ko bi Tur­ska ovla­da­la još jed­nom „ka­pi­jom” Evro­pe i mo­gla da s još jed­ne stra­ne uce­nju­je EU.