U politici starost nije mana

Predsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije Jovan Krkobabić (78) jedan je od političara od kojih zavisi formiranje Vlade Srbije. Agilni šef penzionerske partije možda će, tokom pregovora o mogućim koalicijama, razgovarati i sa svojim vršnjakom Dragoljubom Mićunovićem, predsednikom Političkog saveta Demokratske stranke. Ali ljudi sa bogatim životnom iskustvom, spremni da preuzmu odgovornost za budućnost zemlje, nisu specijalnost samo aktuelnog političkog trenutka u Srbiji. Džon Mekejn, kandidat republikanaca za predsednika SAD na jesenjim izborima, u novembru će imati 72 godine. 

Tokom Vijetnamskog rata Mekejn je pet i po godina je proveo u zarobljeništvu u „Hanoj Hiltonu”, vijetnamskom zatvoru poznatom po surovosti, gde je bio izložen svakodnevnoj torturi – nekoliko puta su mu lomljene ruke. Danas u njegovom kartonu dominira podatak da ima uvećanu prostatu i problem podizanja ruku (zbog pomenutih preloma). Naši vremešni političari, ali ni oni mlađi, ovih dana nisu javnosti predočavali svoj zdravstveni karton, ali su kod mnogih podstakli pitanje da li su pozne godine prednost ili nedostatak za aktivnog političara?

Profesor Mladen Davidović, gerijatar po specijalnosti i dugogodišnji Šef katedre za gerontologiju na posledipolomskim studijama Medicinskog fakulteta, smatra da starost sama po sebi ne može biti nedostatak za bavljenje politikom. Većina osobina koje nastaju starošću je prednost u bavljenju politikom. Problem može biti bolest ali, kako kaže naš sagovornik, to nije sinonim starosti.

Kardiolog i dugogodišnji direktor Interne klinike KBC „Bežanijska kosa” profesor Svetomir Stožinić, međutim, smatra da godine života povlače iskustvo i to je pozitivno, ali sa poznijim godinama menjaju se psihofizičke sposobnosti i gube se elastičnost i životna energija. Dr Stožinić kaže kako se svi rađamo sa određenom životnom energijom, ali je ona drugačija u mladosti. „Mladi starci” su retkost, zdravlje i takva energija u poznim godinama zavise od genetike .

Kakvo je zdravlje – psihičko i fizičko – u tim godinama i da li se može generalizovati ili individualno posmatrati?

– Ako smo u školi svi slični i sličnog zdravlja, onda su razlike u starosti ekstremne. Dakle od onih koji obrađuju vinograd, do onih u invalidskim kolicima – kaže dr Davidović.

Gerontokratija nije nov pojam ni u političkom ni u uopšte u društvenom životu, počev od grčke demokratije i zlatnog doba Atine gde se i te kako uvažavalo mišljenje najstarijih članova u skupštini, do modernog Japana, gde je starost i dalje sinonim za mudrost i razboritost.

Dr Davidović podseća da je gerontokratija vezana za moć i novac, koji imaju stari u nekim zemljama. U manje razvijenim zemljama i Srbiji, po rečima našeg sagovornika, gerontokratije možda ima manje u politici nego u drugim oblastima, jer današnju porodicu dr Davidović opisuje kao „babu u čijem krilu sedi sin, a u njegovom unuče!”

Na pitanje da li bi mogli godine starosti potezati kao argument da su one nepodesan faktor za bavljenje politikom, dr Davidović citira Šekspira koji je za starost rekao da je „kao zima, hladna ali je sve kristalno jasno”.

Šta kaže medicina ? Kakvo je zdravlje osobe posle 65 godina u proseku? Kakav je mentalni status, sposobnost adaptacije na nove, moderne prilike, na stres, da li je to faktor rizika za infarkt ?

Dok dr Davidović smatra da svi navedeni faktori rizika deluju najviše kod sredovečnih i da njihov negativni efekat nije značajno veći kod starih osoba, dotle dr Stožinić smatra da „godine čine svoje, da je proces starenja odnosno ateroskleroze nazaustavljiv i kako političari često misle da vlast ne podleže biološkim zakonima starenja”.

Dr Stožinić podseća na negativna ruska iskustva sa starijim političarima, koji su imali teške probleme sa zdravljem, ali i akumulirani hronični zamor, a to je u knjizi „Vlast i bolest” opisao akademik Evgenije Ivanovič Čazov, direktor Kremaljske bolnice, koji je lečio mnoge državnike – od Brežnjeva do Jeljcina.

– Sposobnost jasnog reagovanja, pokretljivost ili vitalnost su osobine koje se uvek procenjuju individualno. Uostalom da li je u politici važno donositi brze odluke ili je promišljenost važnija – odgovara protivpitanjem dr Davidović.

Vrlo je zanimljiv primer izborne trke u Nju Džersiju, gde je u trci za senatora bio osamdesetčetvorogodišnji političar sa 84 godine, čiji su se glasači uvredili kada je njegov mlađi protivnik godine potegao kao argument. Dr Davidović podseća da u razvijenim zemljama postoji termin „starizam” koji znači rasizam prema starima i glasači su na to vrlo osetljivi, pa su mnogi naučili da ovaj argument ne izvlače u presudnim trenucima, upravo zbog onih koji svojim glasovima odlučuju.